Eva:Tog jutra na krevetu sam zatekla školsku uniformu uz poruku od Reijija da će me njihov vozač odvesti do škole koju ću pohađati neko vreme...
Uniforma mi je bila poznata ali nisam bila sigurna odakle...
Muku sam mučila u želji da lepo vežem leptir mašnu ali nije išlo...
Pokušavala sam čitavih pola ssata ali uvek bi se nekako odvezala...
Reiji:Eva auto te čeka...
Eva...
Bila je totalno zamršena sa svojom leptir mašnom pa ju je bacila na pod
Eva:Ne mogu više da se bakćem sa njom jednostavno neću da je vežemm
Reiji:Polako smiri se
Uzeo sam traku sa poda privukao je sebi i nežno joj vwzao mašnu oko vrata...
Eto ovako je dobro
Eva:pipnula sam leptir mašnu u želji d aje malo učvrstim i dotakla sam njegovu ruku...Pogledao me je u oči da vidi šta je to bilo i na trenutak osetila sam kao da mi xe obrazi greju...Brzo sam se trgla i zgrabila knjige...
Pa moram da krenem...
Izjurila sam iz sobe...I brzo ušla u kola a zatim rekla vozaču da krene...
Ta emocija koja mi je došla u tom trenutku kad smo se dodirnuli plašila me je mnogo više od njegove mržnje...
Konstantno su mi navirala secanja na taj trenutak dok sam gledala kroz prozor automobila koji je vozio kroz grad...Ovde sam provela skoro ceo život ali zbog svog oca skoro nigde nisam bila...Skrivao me je u senci...Zapravo ovo je prvi put da sam se osećala slobodno...Nakon par časovana odmoru zatekla sam poznato lice....Prošlo mi je kroz glavu koliko sam bila glupa pa istu ovakvu skolsku uniformu nosuo je moj brat Zen
Zen
Povikala sam iz sveg glasa
Zen:Začuo sam dobro poznati glas koji bi me ucek prekorevao kod kuce glas za koji sam se bojao da ga više neću čuti pritrčao sam evi i zagrlio je čvrsto
Eva...
Eva:Zen
Bože...Mislila sam da te više nikad neću videti....
Zen:i ja sam se uplašio za tebe i ja i Sejin ali kad sam pomenuo ocu rekao je da zaboravim na tebe...Uplasio sam se da ti je učinio nešto nažao...
Ali dobro si...
Primetio sam da je za vreme koje je nije bilo pobledela i propala...
Moja slatka sestrica sada je izgledala kao da je pola života isisano iz nje...
Dok sam je tako gledao vazduh je preplavio miris ustajale krvi...
Pomerio sam joj kosu sa vrata...i na njemu primetio tragove od zuba...
Eva....Ko ti je ovo uradio...Reci mi samo ko i mrtav je
Eva:To su bili....
U trenutku kad sam htela da izgovorim zaćuo se protiv požarni alarm i grupa učenika je protrčala kroz hodnike škole razdvojivši mene i mog brata....
U toj masi neko me je povukao za rukav...i izveo iz škole i dvorišta velikom brzinom...
Hej šta to...Reiji....
Bio je vidno besan...pa sam rešila da se odmaknem od njega ali on me je brzo sustigao i stegao moju ruku...
Reiji:Šta ti imaš sa njim
Eva:S Kim?
Reiji:Ne pravi se luda pricam o Zenu istom onim zenu sa kojim si malopre pričala u hodniku...
Istim onim koji te je zagrlio koji se usudio da dirne tvoju prelepu kosu...
Eva:Bolestan si....Zen on je moj brat...
Reiji:Kad bolje razmislim Janai Zen i Janai Eva...Ti si dakle Sejnova i Zenova sestra...Ali kako je moguće da ti nisi...
Nema veze...To znači da si želela d ami pobegnes...
Eva:Naravno da sam želela da pobegnem.....Ovo nije život ovo je muka...
Molim te ili me pusti ili me ubi...Rekla sam ti nisam više tolik hrabra nemam više ni malo snage...
Reiji:Ne dozvoljacam ti da ideš....
Prokletstvo...Znaš šta....
Zbunjuješ me više ni sam ne mogu da odredim da li te mrzim ili ne...
Uzeo sam je za ruku i poveo natrag kući...
Više nikad ali nikad nećeš ići tamo...
Eva:Zašto
Reiji:Zato što sam ja tako rekao...
Zalupio sam vrata njene sobe...
Vila Janai:
Zen:Vratio sam se iz škole pun besa baš u trenutku kad sam bio tako blizu da nađem Evu i da je vratkm kući neko mi je namerno stao na put...
Prokletstvo
Sejin:Šta je bilo?
Zen:Našao sam Evu
sejin pa zašto si onda takav
Zen:Zato što...Zato što znam ko ju ej odveo i šta joj radi...
Sejin:O čemu pričaš...
Zen:Jedna reč šestorica vampira....
Sejin:Sakamaki....
Prokleti Sakamaki....
Ali kako su došli do nje
Zen:Mislim da im je ofac dao evu na tenjiru...
Sejin dao im e našu jedinu sestru da bude njihova igračka...Čuće me za to...
Ona nije vampiruca ne znam d ali će moći da preživi njihovu jebenu torturu...
Ona nije kao mi Zen...
Zen:I upravo zato moramo da je vratimo kući....
Eva:Sa Reijijem nikad ne znam na čemu sam i to stalno ponavljam pre par sati bio je tako dobar i nežan....ali se pred mojim očima ponovo pretvorio u čudovište neka se odluči više da li me mrzi ili je ravnodušan ili možfa gaji neko drugo osećanje prema meni želim da znam na čemu sam....
Reiji:Ne znam šta je to ušlo u mene od kad se Eva pojavila....
Kao da sam sada neka druga osoba....
Ta osećanja prema Evi zašto me toliko plaše...Znam...Jer ne mogu da ih razumem...nikad u svom životu nisam osetio ništa slično...
Više ne želim da je ubijem,više je ne mrzim....Ne želim da ikad ode odavde... Ne žwlim da mi je iko otme...Da li to znači da sam se zaljubio u nju....
Vratio sam se do njene sobe ali ona je već zaspala u svom krevetu...
Prišao sam joj i videlo se da je plakala...
Nisam znao kako da se ponašqm...Znao sam da sam ja krivac za te suze....da sam ja izvor njene tuge...Ali naprosto nisam znao kako da se ponašam jer nikad me nije bilo briga da li neko pati...ili ne ali za rvu bilo je drugacije nesto u grudima me je bolelo jer je ona patila...Pomilovao sam je po kosi i prošaputao
Hej....Izvini....
------------------------------------------------------------
A/N:
Pa novo poglavlje je tu nadam se da vam se svidja sledece stize uskoro
Sad razmisljam da li bi vas zanimalo posebno poglavlje o evinom zivotu pre vile sakamaki mada svakako cu uskoro posvetiti barem deo poglavlja tome...
Ali do tada nadam se da vam se svidelo😁
VOUS LISEZ
Diabolik Lovers:Grešna krv
Fanfiction"Niko od nas ne bira gde ce se i na koji način roditi...Mozemo biti lepi ili ruzni zdravi ili bolesni bogati ili siromašni... srećni ili prosto i jednostavno nesrećni..." Eva Janai nije bila još jedna devojka poslata iz crkve kako bi bila žrtvena ml...
