Epizoda 2:Saterana u ćošak

202 12 6
                                    

Eva:Njene reči su mi odzvanjale u glavi cele noći pa sve do jutra....Svo vreme sam se nadala i razum mi je govorio da to ne može biti istina ali realnost je prkosila razumu....Bila je strašn...U ovom trenutku želela sam da nikad ne napustim ovu sobu samo da nikada ne bi došli po mene...Čula sam nekoliko njih kada su dolazili i ne kontrolisano lupali na vrata ali ni u snu mi nije padalo na pamet da ih otvorim...
Svi oni su beznadežno lupali na vrata i odlazili bez reči sve dok mi se jedan od njih sa druge strane vrata nije obratio....
Reiji:Bolje ti je da se sama otključaš i izađeš odatle jer svi mi, polako ali sigurno postajemo besni...Subaru je na kratkom fitilju....
A moj ima još samo kojisekund dok sasvim ne pregori...
Zato budi dobra devojčica i izađi iz te sobe
Eva:Nema šanse
Reiji:Dobro samo zapamti jednu stvar ja nisam odgovoran ako umreš pre vremena...Pokušao sam da te upozorim...
Eva:Ne trebaju mi tvoja upozorenja...
Reiji:Dobro kako hoćeš...Odmakni se od vrata
Eva:Šta?Zašto?
Reiji:Samo se odmakni
Eva:Nisam želela da ga poslušam njegova naređenja prosto su me iritirala
Ostala sam tik uz vrata kada je on udario o njih i krenula su da se ruše pravo na mene...Zatvorila sam ovi znajući da ne mogu to da zaustavim ali u deliću sekunde kojo je bio presudan ja sam bila na bezbednom a taj  vampir ne znam kako bih ga nazvala drugačije držao me je u svom naručiju...
Hvala ti....
Reiji:Zašto me nisi poslušala...Upozorio sam te da se skloniš
Eva:Povisio je ton na mene pa sam mu uzvratila istom merom
Nerviralo me je tvoje šefovanje
Reiji:Uff...Samo je trebalo da pustim da umreš
Nikad do sad ni jedna žrtvena mlada me nije iznervirala toliko da sam želeo da je zadavim vlastitim rukama...Ali ova... Ova je bila kao vatra pržila je jednim pogledom...Imala je jezik zmije otrovnice i nisam bio siguran da li je to bila posledica straha ili nekakvog besa...
Eva:Pa sledeći put bolje me samo pusti da umrem....
Reiji:Bes je ključao u meni...Ona se usudila da mi drsko protivreči uzeo sam je za vrat i pribio uz zid...
Za tebe nema sledećeg puta
Približio sam svoje očnjaje njenom vratu i onda se trgao...I pustio je kako se ne bi ugušila...
Nije ti još vreme da umreš....Ali sledećeg puta nećeš imati ovoliko sreće...
Upamti danas sam bio dobre volje i zato....i samo zato sam ti se smilovao....
Ali sledeći put...Ti nećeš imati toliko sreće...
Eva:Napustio je moju sobu...Ostao je nered koji su napravila provaljena vrata...Vrata za koja sam mislila da mi pružaju utočište od njega i njegove braće....Osećala sam se očajno, čak gore nego kod kuće sa ocem i braćom a mislila sam da to nije moguće...Ovde mi je bilo toliko gore da sam poželela da nazovem braću da im kažem da urade bilo šta da mi izruče kofu vode na glavu, da me ofarbaju u zeleno ili da mi obriju glavu da mi smeste koju god žele njihovu glupu šalu, ali samo da me vrate kući...
Par suza mi se otgrlo iz oka kad sam se setila...Zašto to ne bih uradila...
Pokušala sam među svojim stvarima da pronađem mobilni telefon ali nije bio tu....Pomislila sam da mi je ispao sinoć kada sam došla pa sam u nadi da je još tu negde očajnički počela da ga tražim...
Gde si...Gde si...Gde si
Tada se iza mene začula poznata melodija zvona mog mobilnog telefona...
I iza mene od nedavno poznati glas je progovorio...
Reiji:Ovo tražiš?
Eva:Okrenula sam se a on je mahao mojim mobilnim ispred mog nosa
Vrati mi to
Reiji:Nisi zaslužila...Ovo ti je jedan od retkih puteva iz ove kuće...I on se upravo zatvara
Eva:Bacio je moj telefon na pod i zgazio ga...

Janai vila:
Sejin:Hajde Eva javi se
Govorna pošta:Dobili ste Evinu govornu poštu trenutno nisam u mogućnosti da se javim u slucaju da su tu tupavac jedan i tupavac dva sačekajte da dodjem kući i ne nisam poela vašu hranu...Ostavit poruku nakon zvučnog signala...
Sejin:Hej Eva gde si do sad jako se brinemo...Javi se da znamo da si dobro glupacice mala...
Zen:Daj da ja probam mozda joj je orazna baterija...
Okrenuo sam Evin broj misleći da se možda namerno ne javja Seinu jer ne bi joj bio prvi put ali meni se uvek javljala kad negde ode
Call centar:Birate nepostojeci broj
Zen:Molim
Okrenuo sam je još stotinu puta alistalno se uključivao call centar i govorio da broj koji tražim više ne postoji...Gde si Eva?Gde si?

Vila Sakamaki

Eva:Zašro si to uradio...
Pravo si čudovište znaš
Drsko se osmehnuo izbacivši svoje očnjake napolje...i uhvatio me ispod brade
Reiji:Znam....I može mi se
Eva:Otrgla sam mu se i gurnula ga...
Odvratan si mrzim te
Reiji:O stvarno....
Vidim ti si jedna od onih koje nikada ne nauče lekciju...Jel tako Eva
Eva:Izgovorio je moje ime ali sa takvim tonom da bi bilo kome uterao strah u kosti...I laganim korakom krenuo je da mi se priblizava okrenula sam se i pocwla da bežim kuda sam znala i umela obzirom da nisam poznavala kuću trčala sam dugačkim hodnicima i trazila nekoga ko bi mi pomogao a on je svojim jezivim glasom vikao...
Reiji:Ovde nema nikoga da ti pomogne...
Sami smo ti i ja...
Možeš da bežiš od mene ali veruj mi ne možeš da se sakriješ
Eva:pokušala sam da otvorim ulazna vrata ali na moje ne veliko iznemađenje bila su zaključana...Pa sam bila prinuđena da bežim po kući koja je bila kao lavirint i u jednom trenutku saterao me je u ćošak...
Reiji:Šta je bilo više nemaš kuda
Eva:Pribio me je uza zid a ja sam davala sve od sebe u pokušajima da se otrgnem...
Pusti me...Ti odvratni stvore
Reiji:Čak i u ovakvim trenutcima ostaješ drska...
Bezobrazna glupa plavušice...Nikada nećeś pobeći od mene ti sada pripadaš ovoj kući i nama Sakamakima
Eva:Nikada ali,nikada neću pripadati ovoj kući ni njima a po najmanje tebi
Reiji:Prekini da pričaš tako drsko već jednom...
Podigao sam njene ruke i držao ih čvrsto iznad njene glave i dok je pokušavala da mi se otrgne zario sam očnjake u njen vrat...Izmešani strah, adrenalin, bes... Najbolja krv koju sam ikad okusio...
------------------------------------------------------------
A/N:novo poglavlje je tu nadam se da vam se dopada😊

Diabolik Lovers:Grešna krvOù les histoires vivent. Découvrez maintenant