Diabolik Lovers:Grešna krv

Epizoda 6:Iz jedne zamke u drugu

Eva:Kroz san sam čula reči izvini sa Reijijevih usana...Osetila sam njegov nežni dodir ali kad sam se probudila...
Sve je to nestalo bila sam sama u sobi sve je bilo prazno...Nije bilo ni Reijija ni njegovih reči
Mislim da je sve to bio samo san zasto bi njemu uopste bilo žao....Kao da on ima osećaj za bilo koga osim sebe...
To juto je bilo jako oblačno...Ali iz nekog razloga ulivalo mi je više nade nego prethodni sunčani dani...
Sišla sam dole na doručak ali nije bilo nikoga u kući ali je doručak već bio na stolu ali ono što je meni privuklo pažnju bio je prozor koji je bio otvoren...
Prvi put ukazala mi se prilika sa pobegnem odavde...Da nestanem zauvek i da više nikad ne vidim bilo koga od njih...pa bi Reijija...Ta misao me je na sekund čak zabolela...Ali sam se sabrala...Otrčala sam do svoje sobe uzela dnevnik za mene jedinu vrednu stvar u životu...Izašla kroz otvoren prozor malo se ugruvala usput ali to nije bilo bitno potrčala sam najbrže što sam mogla....
Ojednom neko me je uhvatio povukao u zbunje pored puta i stavio mi maramicu preko usta...

Reiji:Vratio sam se kući sa pola današnjeg puta...Imao sam neki loš osećaj i odlučio da ne treba evu da ostavim samu kod kuće na čitav dan...
Cvećara pored koje sam prolazio upravo je dobila novo cveće kraičkom oka primetio sam plave orhideje u par navrata eva je pomenula koliko ih obožava ali nije ih tako često bilo u cvećarama pa sam danas odlučio da ih uzmem za nju...
Kupio sam ih i brzo odjurio ka kući..
Eva stigao sam
Nije je bilo ni u njenoj sobi niti bilo gde u kući tada je vetar dunuo i pomerio zavesu iza koje je bio otvoren prozor...
Pobegla je
Ispustio sam buket i iskočio kroz prozor trazeci je sama sigurno nije mogla daleko da ode...Bio sam par minuta hodanja udaljen od kuće kada sam pored žbunja naleteo na dnevnik ukrašen detaljima od belog zlata sa plavim koricama i safirom ispod kog je bila ključaonica...Bio je Evin...Nikad se ne bi dobrovoljno odvojila od njega...Znao sam odmah bila je u nevolji...

Eva:prvo čega se posle sećam je buđenje u nekoj sobi...To nije bila soba u Sakamaki vili sve je bilo toliko drugačije da sam se osetila kao da je ovo poslednje vreme bio samo san...Ali onda sam shvatila ovo nije bila ni soba u mojoj kući...Bila sam na nepoznatom mestu...
Osećala sam se slabo kao omamljena nekim otrovom...Ali sam ipak kao i u svakom teškom trenutku uspela da ustanem...Čula sam šapat u hodniku...
I prišla najbliže što sam mogla kako bih cula o čemu pričaju...

Kou:Zašto si tražio baš nju Ruki...
Ona nije drugačija od Yui ili Melaine...
Ruki:Vi to mislite ali njeno poreklo sve u vezi nje nije onakvo kakvim se na prvi pogled čini...

Eva:Baš u trenutku kad je razgovor počeo da dobija smisao neko me je ščepao...
Yuma:Pa koga mi to imamo ovde...
Naša gošća se probudila...
Zar te majka nije naučila da ne guraš svoj lepi nosić gde mu nije mesto.
Eva:ne uzimaj moju majku u svoja pogana usta
Yuma:Opa jesmo li i to naučili od nje
Eva:Uzimajući moju majku koja je umrla u svoja usta isprovocieao me je toliko da sam ga gurnula a pn je oborio vazu koja se razbola i to je bilo to svi su se okupili okko nas znala sam da nikad neću saznati detalje tog razgovora....
I ponovo bila sam u toj situaciji....Oko mene su bili lovci sve opasnoji do opasnijeg a ja...ja sam bila bespomoćni plen...Ako bih i pokušala da se odbranim rastrgli bi me
Nezno sam se pomerala u nazad u nadi da nece videti da odlazim ali onaj od malopre se nažqo iza mene i uhvatio me...
Yuma:Kuda žuriš....
Pomisliću da ti nije lepo kod nas...
Eva:O kako si u svojoj glavi bez trunke mozga to shvatio...Cak na trenutke pomislim da ti se u toj velikoj šupljini koju zoveš glavom nalazi trunka mozga
Yuma:Kako me nerviraš...Da nam nisi toliko potrebna istog trena bih te zapalio živu...
Eva:Opa to je revolucionarno Sakamaki to još uvek nisu pokušali
Yuma:Ako si i prema njima bila takva pravo je čudo što već nisi mrtva...
Toliko si naporna devojka...
Cak i kad sam je čvrsto držao ona se opirala jače nego bilo ko drugi...
Ruki šta da radim sa njom
Ruki:Zaključaj je u sobu
Eva:Ne čekaj....Pre nego što me zaključaš ja...Ja moram da znam istinu...
Zašto sam vam ja potrebna...Zašto baš ja a ne neko drugi
Ruki:Um...Čekaj da razmislim...Zašto bih ti rekao istinu...
Yuma zaključaj je
Eva:Uzeo me je u ruke i prebacio preki ramena...U poslednje vreme ljudi du me često tretirali kao dzak...Agresivno me je ubacio u sobui ja sam udarila o policu sa knjigama sa kojih su neke pale ali nisam obracala pažnju na to jer sam sledećih pola sata gubila vreme uzaludno pokušavajući da otvorim vrata...Na kraju sam pala pored gomile knjiga...
Opet zarobljena...Upala si iz jedne zamke u drugu...Svaka čast Eva....
Legla sam na pod medju sve one knjige i tada jedna od njih pala mi je pravo na glavu...
Auć...Kad god pomoslim u životu da mi je sudbina naklonjena to ispadne najgori dan mog života...
Podigla sam knjigu koja je pala na mene...
Vampirske porodice...Ne znam zašto ali u tom trenutku nesto me je kopkalo i otvorila sam je listala sam par strana na kojima je bila napisano dodtq stvari o porodici sakamaki...
Nasla sam jednu od Reijijevih slika iz detinjstva izgledao je tako bezgrešno i slatko..Okrenula sam na sledeću stranu i odjednom ostala u potpunom šoku... Odjefnom toliko stvari mi je postalo jasno...Shvatila sam sta je bilo to o cemu su oni pricali...Saznala sam tajnu koja je od mene bila skrivana celog mog života... Ona za koju ne znam ni kad bih je saznala da mi se sama nije bacila pod noge...Saznala sam tajnu svoje porodice....

_________________________________________
A/N:
Pa napokon novo poglavlje posle mesečak dana.U moju odbranu škola je počela i ja imam manje slobodnog vremena nego pre ali trudicu se da uskoro izbacim nastavak
Nadam se da vam se svidelo