Razglednica iz Busana |Park Jimin|

Početak dana

Zvuk alarma je odjekivao mojom sobom, a verujem i hodnikom studentskog doma u kojem živim.

Ove nedelje su mi predavanja počinjala u 8 ujutru.
Još jedan dosadan dan koji ću verovatno ceo provesti na fakultetu, sem poslednjih sat vremena pred spavanje kada ću jesti nudle iz čaše i pričati na video call sa Kajom.
(Kaja je moja rođena sestra iz Beograda.)

Podigla sam se u sedeći položaj kao zombi i zevnula toliko jako da sam mislila da će obrazi da mi popucaju. Obula sam papuče i sporo krenula do kupatila, koje je bilo 2m×2m, budući da mi je soba bila čitavih 9m².

Mogla sam da biram između ove i jedne malo veće , ali sam se odlučila za ovu jer je imala divan pogled na Busanski most, koji je noću svetleo raznim bojama.

Stavila sam malo rumenila jer sam bila bleda kao krpa. Namackala sam usne voćnim balzamom i stavila tek, tek maskaru, kako mi se ne bi tokom dana oči pretvorile i dva crna kruga.
Prošla sam par puta peglom kroz kosu, čisto da bih ispravila ludačke pramenove koji su se pojavili tokom spavanja.

Ja bar jednom dnevno želim da se ubijem, a najčešće je razlog ŠTO NIKADA NEMAM ŠTA DA OBUČEM.
Odustala sam od neke kreativne ženstvene odevne kombinacije i navukla sam široke crne zvoncare, obukla vuneni džemper boje maslačka i nazula bele starke.
Da, na čarape u kojima sam spavala. Bile su slatke, stvarno.

Pokupila sam ranac koji je šljampavo bio obešen o kvaku i izašla stavljajući slušalice u uši.

U ovo doba (7 ujutru), je uvek ogromna gužva u domu. Studenti trče, gurkaju se, međusobno sapliću, tako da nikada ne znaš da li ćeš prosuti zube po pločicama hodnika baš danas. Mada sam našla taktiku.
Pustim neku finu muziku i idem uz zid laganim korakom.

Došla sam do kafe-aparata, ali nisam pila kafu.
Ne podnosim baš najbolje kofein. Stoga sam uzela zeleni čaj, da bih tripovala neki zdrav lifestyle.

Izašla sam iz doma.

Dan je bio prelep. Zraci sunca su se probijali kroz krošnje drveća, a cvrkut ptičica je i dalje mogao da se čuje, budući da je još uvek prilično rano.
Šteta što ću ceo dan provesti buljeći u profesore na faksu.

Došla sam do autobuske stanice koja je bila gotovo ispred doma.

Bus je za divno čudo došao odmah.

U autobusu sam mogla da prepoznam skoro 70% putnika, jer svi delimo izgleda istu tragičnu sudbinu, svi idemo negde u 7 UJUTRU SVAKOG DANA.

Sela sam na prvo slobodno mesto.

Pa i nisu toliko loša jutra. -pomislila sam

Lepo je kada posmatraš buđenje grada, novog dana.

Busan meni predstavlja i dalje vrlo misteriozno mesto, budući da sam ovde tek 2 meseca.
Uživala sam u svakom detalju, pa čak i u prizoru uličnog prodavca nudli.

Bio je red da izađem iz autobusa.
Sada je 7:30.
Mogla sam da sednem na stepenice, a ne uvek kao najveći asocijalni čudak da stojim pred vratima kabineta dok predavanje ne počne.
Sela sam i posmatrala kako se para od čaja poigrava sa zracima sunca.

Novinarastvo je studiralo dosta različitih ljudi. Bilo je i stranaca. Tako da se nisam mnogo izdvajala iz mase. To mi je svakako prijalo.

Slušala sam svoju omiljenu kpop grupu i ispijala čaj. Pomislila sam kako se dobro osećam, iako su mi oči dosta suzile i nos slinio zbog trenutnog godišnjeg doba - proleća.

Usledila je tišina u mojoj glavi. Upijala sam D vitamin i zamišljeno posmatrala automobile.

ANAAAAA!

KOJI K?

Okrenula sam se i primetila moju, hajmo reći 'drugaricu'.

Više je bila jedina srpkinja na faksu, pa jelte, bilo bi čudno da se ne družimo.

To je Milica. Simpatična cura i vrlo energična. Studira novinarstvo takođe, tako da često imamo tema za razgovor.
Visoka je i vrlo tanka. Ima tipičnu manekensku građu, a tako se i oblačila. Volela je da ima neki bitan, upečatljiv modni detalj na sebi svakog dana i uredno je vodila računa o šminci i nezi lica.

PA GDE SI TI JEBOTE?! -upitala me je, lupivši me tri puta jako po leđima

MILICE! -prodrala sam se

Možeš li biti malkice nežnija i tiša? Srce mi je stalo.

Aaa vidim, nisi jutarnji tip...-nasmejala se brisajući mi mrlje od maskare sa kapaka

Što je najgore, danas i nisam toliko mrzovoljna, baš sam razmišljala da počnem i vikendom da ustajem rano radi uživanja u jutru, ali onda si ti odlučila da mi probiješ bubne opne i smrskaš kičmu. -odgovorila sam vidno iznervirano

Milica se nasmejala i zagrlila me uz reči -Ajde jebote šta ti je, ti kao da nemaš 23, već 50 godina.

Hajmo! - dreknula je, zgrabivši mi ruku i vrckajućim hodom krenula da se probija kroz masu ljudi koji su kretali na isto što i mi - čas.