Razglednica iz Busana |Park Jimin|

Kajanje

Srce me je stezalo od boli.
Osećaj kao da mi se srčane komore cepaju na dva dela.

Zašto sam ispala toliko govno? -kroz plač sam sebe pitala

Ja sam jedno bezosećajno, nezahvalno govno.

On je celo veče bdio nada mnom, da bih mu ja na kraju rekla da mi se nikada više ne približava, a kamoli da me dodirne svojim 'ljigavim rukama'.
Ne znam kako ikada više da mu stanem pred oči. Pitanje je da li želi uopšte da me vidi.
Pa i ne treba da želi.
Sigurno se jako razočarao u mene...
Ni hvala mu nisam rekla.
Ni hvala.

Bacila sam se na krevet, zaronila glavu u jastuk i briznula u plač.
Istog trena je i kiša napolju počela da pada.

Plakala sam ja, a plakalo je i nebo.

Ne znam koliko sam vremena provela tako sklupčana na krevetu roneći suze.

Potpuno sam presušila.

Pitala sam se zbog čega ovo ovoliko teško podnosim.

Bilo mi je jasno da sam počela da gajim ozbiljna osećanja prema Jiminu.
Koliko god se ja trudila da to sebi ne priznam, tako je.

Sada sam samo želela da osetim njegovo telo pored mojeg.
Ništa ne mora da uradi, ni da kaže. Ne mora ni da me pogleda. Samo želim da osetim njegovo prisustvo.

Privukla sam sebi najveći jastuk koji sam imala i čvrsto ga zagrlila.
Tako sam i zaspala.

Jutro je.
10 sati.

Probudila me je hladnoća.
Nisam se pokrila sinoć kada sam legla.
Ni ne sećam se kada sam zaspala.
Bila sam u tenerci od juče.
I dalje sam u naručju imala jastuk.

Kad sam ustala, pogledala sam se u ogledalo. Kapci su mi bili otekli, jedva sam mogla oči da otvorim.
Pretpostavljam od silnog plakanja.

Skinula sam sve sa sebe i stala pod vreo tuš.
Ne sećam se da mi je skoro ovoliko prijalo kupanje.
Naslonila sam se telom na pločice i podesila da me tuš poliva odgore.
Ni o čemu nisam razmišljala, samo sam uživala u toploti vode.

Nakon toga sam oprala zube i kosu uvila u peškir.

Vreme je bilo očajno, ravno mom duševnom stanju.
Kiša je pljuštala.
Bar da je vreme neko, pa da me to malo razveseli, ovo je samo činilo da se još gore osećam.

Osušila sam kosu.
Obukla sam neku nebitnu trenerku.
Kosu sam propeglala.

Ako mi je lice već užasno, bar da mi kosa liči na nešto. -pomislila sam

Odoh do vešeraja, moram da stavim veš da se suši.

Wow! Izgleda da je čistačica prebacila moj veš u mašinu za sušenje.
Veš je bio spreman da putuje nazad u sobu. -malo me je to razveselilo i nabacila sam neki kiseli osmeh

Kada sam se vratila uzela sam da slažem garderobu.
A onda sam se uhvatila za njegovu trenerku.

Čvrsto sam je zagrlila.
Kako ću da mu je vratim? -pitala sam se

Dok ne smislim, može da stoji kod mene. -nasmejala sam se i zabila nos u nju mirisajći je

*BzZz**BzZz*
Milica♡

'Mače, ajde na doručak u menzu.'

Ma, samo mi je još to falilo, da ga sretnem na sve ovo. -bacila sam telefon na krevet

Ali ček, možda je to prilika da mu se izvinim. -stavila sam prst na usne i zamislila se

Možda je bolje da odem i ovako ništa normalno nisam jela već danima.
Pretvoriću se skelet, a i zbog njega.
Moram da ga vidim.