Razglednica iz Busana |Park Jimin|

Večera u menzi

Jedva sam pratila Miličine džinovske korake. Vukla me je kroz hodnik kao malo dete. Kačila sam ljude ramenima nenamerno. Nisam mogla da se istrgnem iz njenog jakog stiska.

Konačno smo došle do vrata od prostorije u kojoj ćemo danas slušati predavanja. Zadihano sam spustila ruke na kolena i odmeravala kolege sa fakulteta kroz poluznojave šiške.

Ušli smo u kabinet. Korejske učionice, za razliku od naših su uglavnom imale klupe za po jednog učenika. Iskrena da budem, radovala sam se u početku tome, ali pošto mi predavanja nisu na maternjem jeziku, ponekad sam poželela da imam partnera u klupi koji mi može pomoći u prevođenju.

Predavanje je počelo i bila sam spremna da upijam znanje. Neumorno sam beležila i piskarala sve što su profesori predavali. Bila sam izuzetno skoncentrisana sve dok stomak nije počeo da mi zapomaže od gladi.

Uskoro je trebala da počne pauza. Za to vreme studenti su odlazili u kafiće, užinali ili jednostavno ponavljali gradivo pred testove.

Bilo je vreme za mali predah. Ja sam sela sa Milicom na klupu u parku u okviru fakulteta. Uzela sam keks iz torbe i počela da ga drobim zubima kao da nisam jela danima. Neobavezno smo čavrljale.

Prija nekada na srpskom da pričaš posle predavanja na korejskom. -pomislila sam

E, a je l ti se sviđa neki frajer odavde? -upitala me je Milica, dok je sedela nagnuta leđima na sto pored klupe, prekrstivši svoje duge noge

slegnula sam ramenim i punih usta rekla -
Ma mani me se toga, dok ima hrane ne mislim na to.

PA BOŽE NE JEDEŠ 24/7! -rekla je začuđeno

Milica je jela 2 puta dnevno, njeni obroci su bili tipični manekenski. Nosila je svoju malu fensi plastičnu kutijicu sa voćem i ovsenim pahuljama. Kutijica je imala na poklopcu uredno cirkonima izlepljeno 'MILICA'.

Ja baš volim da merkam, posebno jer znam da sam atraktivna momcima iz Busana. -rekla je samouvereno dok je sočno grickala jabuku

Bila sam zbunjena šta bih joj odgovorila. Nisam bila zaljubljive prirode. Imala sam neke kratke veze u Beogradu, a i to se uvek nekako prekinulo iz ne znam ni ja kog razloga. Mislim da nikada zapravo nisam našla dečka koji mi u potpunosti odgovara.

Čula sam da su momci sa Akademije umetnosti prilično sexy. Sretala sam ih po domu. Možeš im po koraku prepoznati da nisu obični studenti kao mi - jadnici. -rekla je smeškajući se

Ja ih baš nikada nisam primetila.

Kako nisi? Ima jedna grupica. Čini mi se da ih ima 7. Uvek su skockani, doterani i ne zna se koji je lepši. Čula sam da dele veliku sobu sva sedmorica u našem domu.

Ja onda mora da živim pod kamenom... -rekla sam, ne toliko zainteresovana za dalju konverzaciju

Milica je takođe živela u istom domu gde i ja. Naš dom je bio podeljen na dve velike, hajmo reći 'komore'. Jedna za devojke, druga za momke. Jedino što smo delili, bila je menza, veliko kupatilo, vešeraj i teretana. Liftom smo mogli da kročimo u druge delove, ali politika doma nije bila baš takva da se devojke i momci mešaju.

nasmjela se i glasno izustila -Jao devojko, pa ti moraš malo sa mnom da kreneš u pohod na
busanske frajerčiće!

Na šta sam se i ja iskreno glasno nasmejala.

Jao Milice, dobro je, ostavi me malo da se prilagodim prvo. -odbrusila sam, ali uz smeh

Ulepljenih prstiju od čokoladnih keksića sam pokušala da nađem vlažne maramice u rancu u kojem se nalazilo sve što čovek može da zamisli. Prava ženska torba. Ubrzo sam primetila da mi je džemper uflekan od čokolade na par, vrlo vidljivih mesta.