Razglednica iz Busana |Park Jimin|

6 pm

Ispratila sam autobus pogledom.

Šta je to trebalo da znači? Hoće da se vidimo? -zamišljeno sam stajala

Vratio se osećaj usamljenosti.
Jedva sam čekala da ga večeras ponovo vidim.

Ubrzo je došao i moj autobus.

***

Na predavanjima sam bila aktivna.
Morala sam da pratim sve što su profesori predavali zbog kolukvijuma koji se bliže.

Za vreme pauze sam se našla sa Milicom na hodniku fakulteta, jer su sve klupe u parku bile mokre.

Obavestila me je da su suvenirčići već na putu i da je Jin sve sredio za štand. Ostalo je samo da još doteram prezentaciju. Dogovorile smo se da sutra ujutru pre fakulteta odemo u nabavku za sve namirnice koje su nam potrebne za klopu.

Šta ste se Jimin i ti dogovorili za kostim? -uzbuđeno me je pitala

Jao da, kostim... Potpuno sam zaboravila na to. -uzdahnula sam

Pa šta ste se dogovorili? -začuđeno me je pitala

Spominjao mi je neke anđele i đavole i da ja treba da odlučim u kom kostimu ću se pojaviti u zavisnosti od toga šta ja mislim da predstavljam u našem odnosu. -prevrtala sam očima

Hahaha, kakav gospodin. I šta sad, ti ne znaš da li će se on pojaviti kao anđeo ili đavo? -smejala se

Da... -masirala sam svoje slepoočnice

Ma ti dođi kao anđeo. Veruj mi. -popravljala mi je punđu koja je bila sva ofucana i nikakva

Nemam kostim ni za jedno ni drugo...

Imam ja crvenu haljinu koja mi je malo tesna, trebalo bi da tebi bude taman.

Da, ali to je za đavola. Ja bih došla kao anđeo.

Smislićemo već nešto za to, a što se tiče šminke, ništa ne brini, imam neke cirkončiće koje mogu da iskoristim. Sijaćeš. -sva uzbuđena je skakutala u mestu

Ah spasila si me.

Bližio se kraj pauzi, pozdravile smo se i krenule ka svojim kabinetima.

Sve vreme sam zamišljala naš večerašnji susret, gde ćemo da idemo, šta ću da obučem. Nisam mogla da izbacim njegov poljubac iz glave.

Predavanja su se završila. Bilo je skoro 5 sati. Milica je danas ostajala duže na faksu, stoga sam sama krenula ka autobuskoj stanici.

Sunce je sijalo punim kapacitetom. Na nebu nije bilo ni jednog jedinog oblačka.
Voda sa asfalta je isparavala i činila je da vazduh bude poprlično sparan.

Napokon se pojavilo sunce. Već skoro 5 dana je padala kiša.

Ušla sam u autobus i vrlo brzo sam se već našla u domu.

Umalo se nisam onesvestila kada sam otvorila vrata od svoje sobe. Bila je u katastrofalnom stanju. Izgledala je kao da je atomska bomba pala.

Krevet je bio nenamešten, iz ormana je virila planina stvari, a radni sto mi je bio u potpunosti prekriven knjigama i papirima. Veš korpa je vapila za vešerajem.

Nikada mi soba nije ovako izgledala. Život mi je postao previše sadržajan i uopšte ne mogu da se posvetim nekim stvarima kojima sam pre pridavala i suviše značaja. 

5 i 10 je. U 6 moram da budem spremna.

Uputila sam se odmah ka kupatilu.

Mokra sam izašla.
Sa kose mi se cedila voda, kao i sa celog tela. Obukla sam gaćice i preko glave navukla prvu stvar koju sam uočila u svom onom haosu, moju pidžamu, tj. Jiminov gornji deo trenerke.