Moj zaštitnik

Trenutak iščekivanja

Una P.O.V.

Završila sam stažiranje za danas, konačno. Trebalo je ukupno tri dana da ljudi prestanu da me zagledaju i pričaju iza leđa.

Jasson prosto zna da ostavi utisak. Ne samo na druge i na mene. Nisam ga videla od one večeri koja mi je u magli. Pola stvari se ni ne sećam.

Rekao je da mora nešto da obavi, a pod time smatram da je morao da se vrati u zatvor. Ima toliko stvari koje me zanimaju i kopkaju me da saznam. Ali nisam luda da ga pitam.

Odlučila sam da sve to zaboravim i fokusiram  se na ono zbog čega sam najviše došla, Aleksandar

Moram i želim da ga nađem, imam toliko stvari da mu kažem. Želim da svo ovo vreme što sam provela bez njega nadoknadim

Danas sam rešila da odem u Los Anđeles. Nadam se da je tamo. Rekla sam Magdaleni da želim da obiđem gradove. Ali sama

Izašla sam iz taksija i gledala pogled ispred sebe. Bilo je čarobno. Odakle da počnem?

Polako sam prolazila ulicama i zagledala svaki  deo. Nije ni čudo što kažu da je ovo grad anđela, prelepo je

----------

Odustajem. Već tri sata hodam bez prestanka, svaki kutak svaki kafić i prodavnicu sam zagledala. Prosto nema, nema nade.

Krenula sam da izlazim iz trećeg tržnog centra, nisam ni gledala kuda idem. Nisam imala volje, sva moja nada je pala u vodu

Tako zamišljena sam udarila o nešto. Podigla sam glavu. Sudarila sam se o leđa jednom muškarcu. Polako se okrenuo

Krv mi se sledila, srce počelo da luduje a oči nisu mogle da veruju

Usta su mi postala suva dok sam ga gledala. Dok sam posmatrala svaki deo njegovog lica koji se nije ni malo promenio

U sekundi me je uhvatio i gurnuo u lift. Nisam se pomerila, telo me nije slušalo. Posmatrala sam ga kako je očima zagledao
Kada su se vrata od lifta zatvorila konačno je progovorio

"Šta radiš ti ovde? Kako si me našla?" Govorio je tiho ali hladno

"To je sve što imaš da mi kažeš?" Tužno sam rekla

Ostala sam bez reči. Toliko stvari sam htela da mu kažem, ali sad ne mogu. Reči neće da izađu iz mene

Osetila sam njegove ruke kako se uvijaju  oko mog tela. Toliko dugo sam ovo želela, ali kao da me trenutak poneo i nisam osetila ništa. Ne u tolikoj snazi koliko sam priželjkivala.

Ne mogu reći, zagrljaj mi je prijao. Moja glava na njegovim grudima dok udišem njegov prelepi parfem. Barem se to nije promenilo, ukus mu je ostao isti.

Kada su se otvorila vrata od lifta prvi je izašao i pogledao da li ima nekoga. Uzeo me je za ruku i povukao u jedan ćošak

"Ko zna da si ovde?" Rekao je malo blažim tonom

"Niko. Ovde sam zbog stažiranja, slučajno sam naletela na tebe"

Nisam mogla da mu kažem potpunu istinu. Barem ne za sad

"Toliko se stvari dogodilo od kad si otišao,ali ti si ostao isti" nastavila sam

Posmatrala sam svaki deo njegovog tela. Na desnoj ruci je uradio još par tetovaža. Ali škorpion na šaci se najviše istakao

Sećam se i kad ju je radio. Bila sam sa njim tad. Zbog te uspomene mi se pojavio osmeh na licu. Oči su mi se napunile suzama, da li zbog sreće ili zbog tuge