Obmana

857 26 1
                                    

Jasson P.O.V.

Već dva dana nisam izašao iz hotela. Kao da je u meni sve umiralo. Proklet je ovaj grad i trenutak kad sam kročio ovde.

Lukas je došao, zvao sam ga. Nije bio oduševljen idejom da ni on ni ja ne budemo blizu posla, ali ovde mi je potrebniji


Moja dva čoveka je prate u svakom koraku, sinoć su je izgubili. Kažu da je ušla u neki podvožnjak i odatle ni traga ni glasa sve do jutros kad je izašla iz kuće svojih roditelja.


"Ajde ustaj" rekao je Lukas i povukao me za ruku


"Nemam snage"


"Ti uvek imaš snage"


Rekao je i sad me jače povukao za ruku. Prevrnuo sam očima i ustao.

Obukao sam majicu i krenuo napolje

"Gde ćemo?" Pitao sam mrzovoljno


"Videćeš"

Išao je ispred mene sve do kola, tu je stao i pogledao me


"Samo me prati"


Klimnuo sam glavom i pogledom ga otpratio  do njegovih kola


U kolima je bila glasna muzika, samo da mi skrene misli sa nje. Kada sam je video, uplašenu podsetilo me na naš prvi susret.


Radila je u bolnici kao stažista, tražio sam samo nju. Kako joj se ruka tresla i kad se onesvestila. Tako prelepa.


Stali smo ispred nekog lokala, zapalio sam cigaru i izašao iz kola.


"Ovuda" rekao mi je


Ušao je na zadnji ulaz, pratio sam ga u stopu.


Razgledao sam okolo, mali smešak mi se pojavio na licu. Potapšao me je po ramenu i počeo da priča


"Ako nešto znam, to je da te lake žene uvek oraspolože"


Seli smo za sto i gledali striptizete kako se vrte oko šipke i vežbaju za nastup


Malo je bilo rano za ovo ali nije mi smetalo, možda uspem da skrenem misli


"Ja moram da idem, ali ti uživaj"


"Gde ćeš?"


"Imam neke obaveze"


Samo sam mu klimnuo glavom i gledao kako odlazi.


--------


Ni sam ne znam koliko sam ovde, ali znam da je pao mrak i da sam popio više nego što je trebalo.

Polako sam krenuo da idem kad mi je Lukas poslao poruku


'Dođi ovde'


Pogledao sam u lokaciju i ušao u kola. Celim putem nisam mogao da se smirim, kao da sam imao neki čudan osećaj


Stigao sam u neko skladište, valjda je to ovo. Ušao sam kroz neka otvorena vrata. Nije bilo nikog


"Lukas!" Prodrao sam se


Čuo sam neke korake i brzo sam se okrenuo. Stajala je neka devojka,  od nekud je znam


"Ostavi je na miru!" Rekla je kad mi se približila


"Molim?"

"Unu. Još jednom joj priđi ili uradi nešto ne promišljeno...."

Moj zaštitnikDonde viven las historias. Descúbrelo ahora