Njihova bajka

Pokupio je sve stvari i otišao kod Jelene u stan. Ona je sedela na tabureu glavom okrenuta ka prozoru u maloj dnevnoj sobi punoj zelenih biljaka. Pomislila je da je u boljem emotivnom stanju ovakav dnevni boravak bi joj poslužio kao izuzetan prostor za crtanje. Zelenilo i biljke su joj uvek budile inspiraciju ali ne i tog dana.

-" Jelena, doneo sam Vam stvari."

Istog se trenutka okrenula i pogledom zatražila kesu kada ju je ugledala neopisivo joj je laknulo.

- " Hvala Vam."

- Inspektor je seo naspram Jelene, izvadio je telefon iz dzepa i spustio ga na sto.

-" Ovo je telefon koji ćete koristiti ubuduće. U njemu se nalazi moj broj i mene ćete zvati kada god Vam je nešto potrebno ili bi želeli nekog da kontaktirate. Ovaj telefon je bezbedan tako da bez ikakvog straha smete da me zovete."

Jelena se odmah zapitala da li oni iz policije mogu da prate koga ona zove sa tog telefona.

- " Vaš telefon je kod Vas u Vašoj sobi inače."

Inspetora je već nervirala Jelenina ćutnja, želeo je da uđe u Jeleninu glavu i da joj pročita sve misli. Nakon kratke tišine konačno se i Jelena oglasila.

- " Videla sam da je stan snabdeven sa svim proizvodima i namernicama koje su neophodne ali meni bi bilo drago kada bi poslali nekog da mi kupi cigarete."

Jelena nije bila pušač, ponekad bi Agimu ukrala po koji dim i to je sve. Ali sada joj trebalo nešto što će joj bar malo pomoći da na neki lakši način prebrodi sve ovo. Sećala se da je Agim uvek palio cigaretu kada bi bio nervozan ili u nekom problemu i uvek bi joj govorio da zna da je duvan štetan ali dobro dođe u takvim kriznim situacijama.

-" U redu, nema problema. Samo mi recite koje cigarete pušite?"

Želela je da kupi iste one koje Agim puši da barem dok puši cigaretu ima osećaj da je on tu negde, da je njegovo nešto tu kod nje ali nije mogla da se seti kako su se zvale. Jedino čega se sećala je bilo to da je kutija bila belo-plave boje. Ustala je sa taburea i odšetala do prozora.

-" Sve jedno je bilo koje donesite"

Inspektoru je ovo bio jasan znak da treba da ide.

-" U redu za pola sata imaćete svoje cigarete. Doviđenja."

Kada je čula kako se vrata zatvaraju, odmah je otrčala do kese. Sve je bilo tu. Kada je otvorila tu pandorinu kutiju uspomena, krenule su i suze. Kada je videla sve te uspomene samo joj je Agim bio pred očima. Dok je vadila sve stvari iz kutije zahvaljivala se Bogu jer je sačuvala od najbanalnije stvari kao što je Agimov crtež cveta na salveti koju je eto tako iz čista mira nacrtao u restoranu i pokloni do ogrlice koju joj je poklonio za rođendan. Tamara, njena najbolja drugarica, bi joj se obično smejala kada god bi videla kakve sve banalne stvari Jelena čuva u toj kutiji. Jelena je pomislila da bi joj možda bilo lakše da je sada Tamara tu. Jedino je Tamara razumela nju i Agima, nikada ih nije osuđivala. U tim trenucima je Jeleni bilo neopisivo teško i zasigurno bi joj bilo bar za nijansu lakše da je bila tu barem Tamara. A Tamara je za to vreme bila u jako nezavidnom položaju. Bila je u Jeleninom i njenom zajedničkom stanu u Prištini. Sedela je za trpezarijskim stolim, dok je Razim šetao gore dole po kuhinji.

-" Znači ne znaš gde ti je najbolja drugarica?" -Postavljao je to pitanje Tamari hiljaditi put na jako lošem srpskom.

Njoj je bilo loše, imala je nagon za povraćanjem. Strah joj je obuzeo čitavo telo, bojala se da će je ubiti da je gotova sa njenim životom.

-" Ne znam! Kunem se da ne znam!"

Govorila je to plačući. Tada je Razim prišao njenoj stolici, pukupio njenu kosu svojom šakom i grubo je povukao njenu glavu.

-" Nemoj da me lažeš. Gde je?"

Tamara se još više izgubila, nije znala šta da radi tako izbezumnjena samo je plakala i nastavila da govori da ne zna. U nekom trenutku Razim ju je pustio i rekao vrlo ozbiljnim tonom da će je ubiti ako ga ne odvede do Jelene i nakon toga je otišao iz stana. Nije znala šta da radi, sedela je tako sigurno bez da se pomakla narednih pola sata. Samo joj se u jednom trenutku pojavio bes, svakako je mislila da će biti mrtva pa je odlučila barem da kaže sve što ima Agimu. Uzela je mobilni i nazvala ga je, on joj se odmah javio u nadi da  mu je Jelena nešto poručila preko Tamare.

- " Ja sam mislila da ti nju stvarno voliš ali sam se prevarila! Sram te bilo, kako možeš tako, kako možeš? Imaš li ljudskosti u sebi ili vi Šiptari to nemate?"

Urala je na Agima. Dok je on bio posve zbunjen nije mu bilo jasno šta je Tamara želela reći ali svakako nije mogao da dođe do reči od njenog vrištanja.

-" Jebala nas i Priština i kad smo došle ovde! Imala je normalnog dečka u Beogradu! Sjebao si joj ceo život i još sada je tražiš da je ubiješ a uzgred bi mene!"

Agim je nakon ovih reči od prilike shvatio šta se dešava.

-" Stani Tamara! Je l je kod tebe bio jedan visok, kurpulentni, sed čovek?"

Pretpostavio je da je to bio Ramiz.

- " Da! Upravo ta tvoja gorila je bila u mom stanu pre pola sata!"

Tamara je imala odjednom toliku energiju da bi mogla da je Agim bio ispred nje da ga golim rukama zadavi.

- " Prvo ja njega nisam poslao, drugo da li si ti normalna? Kako možeš da pomisliš da bih ja mogao da povredim Jelenu? Treće smiri se i čekaj me u stanu, nemoj da si izašla slučajno."