Njihova bajka

Agim se budio iz sna, jednako mamuran kao da je i on ispio celu bocu vina. Osećao je kao da mu je glava teška. Zvuk alarma kao da je pogađao svaki njegov živac. Znao je da ovog jura mora da nazove Tamaru, da nema odlaganja. To je zadnje što je sada želeo. Teško mu je padalo to što će izgledati kao da primorava Jelenu na nešto. Bojao se da će pasti u njenim očima. Nije želeo da Jelena odustane od svedočenja zbog nekog pritiska sa strane. Želeo je on da ona ne svedoči više od svega na svetu ali samo ako bi ona sama osetila potrebu da se povuče sa liste svedoka. Odlučio je da odmah nazove Tamaru, znao je da samo odlaganjem ništa neće postići. Bio je svestan Agim da do Jelene možda da dođe i na mnogo lakši način okretanjem jednog ili dva broja ali to nije bio način na koji je želo da postupa kada je Jelena upitanju. Tamara je uveliko spavala, kada je začula telefon odsekla se. A tek kada je videla da je Agim zove bilo joj je loše. Nije znala šta da radi. Njoj telefon nisu uzeli jer ona nije bila zapisana u zvaničnoj proceduri, nije bila zvanični zaštićeni svedok, a i nisu procenili da je u toliko opasnosti. Odlučila je da se javi ipak je to idalje bio samo Jelenin Agim.

-"Halo." Agim je čuo po glasu da je Tamaru probudio.

-" Probudio sam te Tamara izgleda, izvini."

Ona je samo želela da on pređe na stvar, samo što pre da čuje zašto je zove.

- " Ma u redu je. Kaži Agime."

A on, on je prokleto želo što duže da odugovlači. Nije znao na koji način Tamari da saopšti, zapravo nije znao ni šta da joj ispriča a šta da joj ne ispriča.

-" Vidi Tamara meni treba jedna usluga. Zapravo ta usluga bi bila i za mene ali i za Jelenu. Znaš onog lika koji te je maltretirao u Prištini, e njega je poslala moja porodica. Ja sam odmah otišao u Tiranu da se dogovorim sa njima da vas ostave na miru, i oni su pristali. Ali sada postoji jedno veliko ali ja moram da se vidim sa Jelenom..."

Kada je ovo Tamara čula kao da ju je neko udario u stomak. Pomislila je "samo nemoj tu uslugu da tražiš od mene".

-"... Sigurno postoji neki način da ti dođeš do Jelene da je pitaš da li želi da me vidi, bilo bi lepo da želi. Možda zvuči jako loše mada i jeste loše ali nju će ubiti ako je ja ne budem video i rekao joj kako stvari stoje. Moji su se samo na neko vreme primirili."

Tamara je čula beznadežnost u Agimovom glasu. Bilo joj je čudno da je Agim tako slab nije na to navikla od njega. Ali odmah je odlučila da će pristati, bez razmišljanja. Ipak je upitanju Jelenina glava, a to nije za igru takođe je znala da se ni Agim sa time ne bi igrao. Svi su znali da je on zaljubljen u Jelenu, prosto se ta njihova zaljubljenost nije mogla kriti.

-" Uff Agime stavljaš me u jako nezgodan položaj. Ja Jelenu nisam videla i ne znam gde je ali mislim da znam kako i preko koga mogu doći do nje tako da budi spreman da dođeš u Beograd i čekaj moj poziv."

Agim je osetio kao da mu se polovina tereta odjednom sklonila sa pleći. Odjednom je zaboravio razlog zbog kog će ići da vidi Jelenu samo mu je u glavi prolazilo da će konačno biti pored nje, da će je videti, ako mu se posreći da će je i dodirnuti, da će moći da vidi kako joj je, da li je dobro, da li je naspavana, da li joj nešto fali...Tamara samo što je ponovo spustila glavu na jastuk, čula je da joj neko zvoni na vratima. Mrzovoljno gunđajući sebi u bradu je otišla da otvori vrata u svojoj dva broja većoj majici u kojoj je spavala i raščupanom kosom. Na vratima je bio niko drugi već Ivanović.

-" Dobro Ivanoviću spavaš li ti? Sinoć si otišao od mene da radiš, a sada si opet na nogama došao da radiš ranom zorom."

Tamara je govorila to sve do trenutka kada je postala svesna u kakvom je stanju. Da je na sebi imala samo majicu i da je zasigurno svaka dlaka na njenog kosi zauzimala svoju pozu. Udarila se rukom o čelo, i samo se okrenula kao da bi tim okretom nešto promenila.

-" Nemoj da me gledaš!"

Naređivačkim tonom je rekla inspektoru, pa nastavila do sobe da se presvuče. Ivanović nije mogao da obuzda svoj smeh. Stprljivo je čekao Tamaru sedeći na stolici. I čekanje se isplatilo. Ugledao je Tamaru u cvetnoj crvenoj haljinici, sa poletnom šminkom i srebrnim satom na ruci. Njegov pogled se dugo vremena nije mogao odvojiti sa nje. To je Tamara primetila, što joj je veoma imponovalo. I ona je sela na stolicu.

-" Izvini što sam te probudio, ja ustajem rano pa sada mislim da i svi drugi ustaju u to vreme." Tamara je pomislila u sebi " da ti znaš ko je mene zapravo probudio."

-" Ma nema veze svakako bih i sama trebala ranije da ustajem, baš sam se opustila što se tiče ustajanja."

Govorila je kao da ona inače ustaje rano, a i sama je znala da je to apsolutna laž. Mrzela je da ustaje pre dvanaest, ali je imala potrebu da ostavi što bolji utisak.

-" Ja sam mislio da ti i ja odemo do te zgrade, ali pošto si ti tek sada ustala mogli bi prvo na neki doručak."

Ivanovića je beskrajno obradovalo to što se ona tek sada probudila jer mu je to pružilo šansu da još više vremena provedu zajedno.

-" Može! Ali ja biram mesto." Rekla je Tamara jako poletno. Bila je srećna jer je Ivanović znao da iskoristi dobro priliku koja mu se pruža.

-" Dogovoreno. Idemo onda."