Njihova bajka

Oni su čuli da se nešto dešava u Beogradu. Ali Agim je uvek izgledao odlučno i ovog puta je sa svojom odlučnošću rešio sve nedoumice kod Bugara za samo par minuta. Dok je večerao razmišljao je da li da preko Tamare na neki način stupi u kontakt sa Jelenom. Nije bio siguran da li je to pravi način, ali morao je da razgovara sa Jelenom nije smeo da sve prepusti slučaju ipak je njegov otac bio ozbiljan u nameri da ubije Jelenu. Nakon večere je partnere uputio u svoj klub dok im se izvinio što ne može da nastavi sa njima provod. On je umesto kluba otišao u svoj stan. Dugo je samo gledao u praznu tačku i ni o čemu konkretnom nije razmišljlao. Zapravo nije uopšte ni mislo samo je osećao kao da mu fali jedan deo tela, deo srca, deo duha... Svaki otkucaj srca kao da mu je govorio fali ti Jelena. Nedostajalo mu je da ona sada uleti u stan, da ga čvrsto zagrli i da mu ispriča šta ju je danas iznerviralo, ili pak nasmejalo. Nedostajalo mu je da čuje njen glas iz kupatila koji govori "Još samo da stavim maskaru ljubavi, stižemo. Ne brini nećemo da zakasnimo.", a zakasnili bi kao i uvek. Nedostajalo mu je da je sluša dok mu ona pametuje o tome kako bi trebao i šta bi trebao da uradi. Ustao je sa stolice, i otišao do kupatila da se umije. Zvaršio je u kupatilu držeći Jelenin parfem u rukama. Pomislio je da će taj miris bar na trenutk da mu ublaži nedostajanje, ali nije falio mu je Jelenin miris kože posle toga još duplo više. Jelena je u mraku ležala na kauču. Na sebi je imala farmerke i Agimovu košulju, a u sebi je imala proklet osećaj nedostajanja i zabrinutosti. Brinula je za Agima. Ta zabrinutost je dolazila do tačke brige za time da li je jeo, spavao... Ivanović je sa svojim ključima ušao u stan, upalio svetlo i odmah primetio onu istu košulju koju je doneo zajedno sa stvarima u onoj famoznoj kesi na Jeleni.

-" Evo stigao je psiholog sa cigaretama." Rekao je kroz šalu inspektor. Jelena je odmah ustala sa kaučao.

-" U pravo vreme ste stigli inspektore. Mislim da bih za par minuta krenula naglas da pričam sama sa sobom." Jelena se smejala toj pomisli.

-" Hoćemo mi na tesi da sedimo lepo je vreme?" Ivanović je upitao Jelenu.

-" Možemo naravno. Idite Vi na terasu a ja ću nam doneti vino iz frizidera i naravno čaše."

Napolju je zaista bilo ono letnje veče za poželeti. Toplota je bilo svuda, izvirala je i iz betona ali je hladan vetirć dozirao tu toplotu na svaršenu. Oboje su pušili cigaretu, otpijali vino i ćutali. Ni ona, a ni on nisu znali šta da kažu. Sve dok Ivanović nije prelomio više iz lične znatiželje, zanimalo ga je šta je radila Tamara u Prištini.

- " A otkud ti i drugarica u Prištini? Mislim od svih gradiva u Srbiji vi ste baš izabrale Prištinu."

Jelenu je ovo pitanje vratilo u neku davnu prošlost. Njihov odlasak u Prištinu je bio pre dve godine ali njoj se činilo kao da je to bilo u nekom drugom životu.

-" Mi smo se odlučile za Prištinu iz čiste gluposti to je bilo totalno ne planirano. Tamara je želela da upiše u Beogradu fakultet dramskih umetnosti ali to nije uspela, bila je u totalnoj depresiji tih dana. Sve dok nije negde pročitala da postoji viša škola dramskih umetnosti u Prištini. Ja sam prvo mislila da je ona nešto pomešala i da misli na Kosovsku Mitrovicu jer su mahom tu odlazili da studiraju naši poznaici. Ali bila je upitanju Priština, pitom smo se mi raspitale i zaista ta viša škola je postojala ali postojao je smer i za likovnu umetnost i iz čiste znatiželje sam odlučila da i ja krenem sa njom. Mislim ja sam iz jedne patriotske porodice otac mi je bio vojno lice, stric... zapravo Vi već sve to znate. I narvno koliko to smešno sada zvučalo i ja sam patriota, volim svoju Srbiju i tako mi je bilo nekako i prirodno da idem u Prištinu. Mama je naravno malo dramila, tata je bio ponosan jer sam odlučila da baš studiram u Prištini da je znao mislim da bi me zaključao u sobu i ne bi me pustio živ da odem. Mislim da je tada zadnji put i bio ponosan na mene sada sam za njega jedno veliko razočarenje."

Ivanovićevo saznanje da Tamara želi da bude glumica probudila je u njemu simpatije. Iako do tada nije smatrao glumu ozbiljnim poslom, sada mu je delovao kao najlepši posao na svetu samo zbog Tamare.

-" Pa dobro ja znam da ste vi jedna patriotska porodica i sada mi nije jasno kako ste ti i Agim funkcionisali. Da li ste nekada došli u raspravu oko Kosova?"

Ovo je ivanoviću delovalo kao logično pitanje.