Njihova bajka

Odlučila je da pozove Marka, kada je već Jelena krenula da sarađuje sa policijom pomislila je zašto ne bi i ona. Nije znala koliko su njena saznanja od koristi ali nije imala šta da izgubi pa je i nazvala Marka. Ipak je pre tog poziva pomislila da li bi Jelena to odbrila ali svakako joj je bio draži život u tom trenutku od Jeleninog odobrenja. A i svakako je pomislila da je i sama Jelena nema pravo da se ljuti na Tamru zbog ove odluke ipak je ona bila ta koja je izdala muškaraca kog je najviše volela i Tamari nikako nije bilo jasno kako je uopšte i došlo do te izdaje. Nazvala je Marka.

-" Halo Marko. Ovde Tamara."

Marka je ovoj poziv iznenadio, nije video Tamaru skoro dve godine.

- " Hej mala, pa gde si ti?"

Odgovorio joj je Marko veselim glasom iako je predpostavio da je u nekom problemu čim ga zove.

- " Evo me u Begradu. Želela bih da te vidim. Znam neke stvari o Agimu a i znam da ga policija juri pa verujem da si zainteresovan."

Marka je ovo izuzetno obradovalo. Želja da ovaj slučaj uspe više nije bila samo na poslovnom nivou sada je Marko želeo da uništi Agima i iz ličnih razloga. Nije mogao da preboli to što je Agim uprljao njegovu mlađu sestru.

-" Naravno zainteresovan sam. Kada bi ti odogovaralo da se vidimo."

Tamara se bojala da je još uvek ne prate nije bila sigurna da li da ipak odmah kaže Marku da je zapravo u problemu.

-" Znaš Marko ja sam u problemu mislim da me ovi kreteni prate. Bilo bi najbolje da se nekako odmah vidimo."

Marka ovo uopšte nije iznenadilo.

- " Poslaću ja auto po tebe, biće ispred tvoje zgrade za pola sata."

Tamara je odmah krenula da se sprema. Gotovo na svakih par minuta je gledala na prozor i ulazila u susedne sobe samo da proveri da li je neko još u stanu sem nje. Roditelji su joj bili na poslu ionako je bila paranoična ali kada bi bila sama još veća paranoja bi se uvukla u nju. Čim je dobila poruku da je auto čeka izletela je iz stana. Imala je osećaj da će svi problemi nestati kada uđe u taj auto. U autu ju je čekao neki sladak dečko, predpostavila je da je tek završio akademiju. Da nije u ovakvoj situaciji sigurno bi probala da mu se približi i nikako ne bi dozvolila da vožnja protekne u tišini. Kada je videla da je dovezao ispred jednog poznatog Beogradskog restorana nije znala da li da se smeje ili da plače. Pomislila je da je sigurno Marko nije shvatio ozbiljno.

-" Ali izvini dečko, da li si ti siguran da trebaš ovde da me ostaviš?"

Sladak maladić joj se osmehnuo.

" Ne brini se , kada uđeš u restoran odmah idi u toalet tamo ćeš da dobiješ dalje instrukcije."

Tamara je oduvek volela da se nešto dešava, da bude uvek u nekom pokretu ali posle ovih zadnjih dešavanja prokleto joj je nedostajao mir. Pomislila je kako se nikada više neće žaliti na dosadu. Poslušala je i odmah je ušla u toalet. Tamo ju je sačekala neka starija žena, po odelu je odmah shvatila da je upitanju kuvarica.

-" Ti si Tamara?"

U tom trenutku je Tamara u sve i svakog sumnjala nije bila sigurna da li treba da joj kaže ili ne, da li je nju Marko poslao ili Agim ili pak neko treći. Ali morala je da veruje u nešto.

- " Da. Mislim da, ja sam Tamara"

Žena joj je samo pokazala rukom da je prati. Tamara se osećala kao da je u nekom akcionom filmu, i kao da svakog trenutka trebaju da upadnu neki teroristi sa puškama. Strah je ni u jednom jedinom trenutku nije napuštao. Žena ju je kroz kuhinju odvela na drugi izlaz gde ju je čekao Marko. Kada ga je ugledala pao joj je kamen sa srca. Osmeh joj se automatski pojavio na licu. Ujedno je i primetila da je Marko ostario. Lice mu je dobilo po neku boru, kroz njegovu crnu kosu probijale su se po koja sede. Idalje je bio zgodan, prošlo joj je na sekundu kroz glavu kako je on bio njena prva simpatija ali nju nikada nije primećivao jer bila klinka za njega. Marko je raširio svoje ruke.

-" Nećeš da zagrliš vašeg velikog brata koji vas uvek izvlači iz problema."

Tamara mu je odmah poletela u zagrljaj. Bila je to istina uvek bi Marko bio tu za Jelenu i nju. On bi ih uvek branio.

-" Idemo u jedan stan sada, sve ćeš mi tamo ispričati. I ne brini se."

Marko se beskrajno nadao da Tamara ima neke upotrebljive informacije, ali u svakom slučaju je znao da će je zaštiti. Taj stan je bio zapravo neko potkrovlje sa parketom i nekom starom izlepljenom lamperijom svuda. Tamara je sela na neku plavu fotelju, a Marko im je skuvao kafu pa zatim i on seo.

-" Slušam te Tamara."

Nije znala tačno odakle da počne, a sa druge strane iz nekog razloga bilo ju je i stid pred Markom. Valjda zato što je Marko uvek gledao na Jelenu i nju kao na dve nežne, dobre devojčice a Tamara već dugo to nije bila.

- " Ti znaš da je Jelena bila sa Agimom u vezi, a Agim ima svoj klub u Prištini verujem da i to znaš."

Marko je klimnuo u znak odobrenja da nastavi sa pričom.

- " E pa mi smo često bile u tom klubu zapravo kasnije Jelena i Agim gotovo i da nisu bili u klubu ali ja sam nastavila da izlazim tamo. I jedne večeri sam upoznala Mihajla, on je glavni Agimov čovek ovde."

Tamara je zastala čekajući Markovu reakciju.

- " Znam. Mihajlo Rakić."

Tamara je u tom trenutku shvatila da tom dečku nije znala čak ni prezime.

-" Sad sa tim dečkom sam se ja smuvala to veče. Narednog dana smo oboje trebali da idemo za Beograd, pa se on ponudio da me poveze. Ja sam naravno pristala i tih par dana u Beogradu sam u većini vremena provela sa njim. Dok je on imao potrebu da se prikaže kao da je neko bitan, da me fascinira i tako smo jedne večeri svratili u jednu zgradu. On mi je rekao da je to njegova zgrada, mislila sam da me laže da pokušava da me inpresionira ali onda me je odveo u podrum zgrade. Stvarno ne znam šta mi je bilo da krenem sa njim u podrum neka ludost me je ponela. E u podrumu me je sačekalo nešto što nisam ni predpostavila da može da se nalazi ispod stanova. Tu oni štampaju lažan novac ili šta se već radi sa lažnim novcem, u drugom delu se nalazi kao neki separe gde se drogiraju izigravaju neke " bosove" dok su oko njih razne sponzoruše. Pobegla sam glavom bez obzira i nikad se više nisam javila tom Mihajlu. A Jeleni nisam smela da ispričam jer bi se sigurno naljutila na mene jer sam učinila takvu ludost. Mada ni Agimu nisam ispričala jer sam se bojala da ne naudi Mihajlu zaista nisam želela da komplikujem situaciju."

Marka je ovo izuzetno zadovoljilo. Znao je da Agim neće da "padne" zbog ovog ali je isto znao da će ga veoma uzdrmati.

-" Tamarice nisi svesna koliko je ovo dobra vest. Ti znaš gde se nalazi ta zgrada?"

Znala je, ta zgrada se nalazi samo par ulica iznad njene zgrade.

-" Znam, naravno."

Tada se Marko setio da je Tamara pominjala da je u opasnosti.

-" A sada u kakvoj si opasnosti?"

Tamara je na trenutak totalno na to zaboravila.

- " Pa neki lik je dolazio u Prištinu da mi preti da će me ubiti ako ga ne odvedem do Jelene i ja se zaista osećam da mi je bezbednost ugrožena."

Jelena je prećutala da je prvo zatražila pomoć od Agima jer se bojala Markove reakcije.

- " Da li te neko prati?"

Tamara nije bila sigurna da li je neko zaista prati ali imala je osećaj da joj neko diše za vratom.

-" Pa ja nisam sigurna, nisam videla nikog ali veruj mi sigurna sam da sam u opasnosti."

Marko je znao da i da je prate verovatno ona to ne bi ni mogla da primeti.

-" Dobro ti javi tvojima ustvari ja ću im sve objasniti zapravo malo ću ulepšati da se ljudi ne bi brinuli a ti ćeš biti u ovom stanu. Doći će jedan moj kolega koji je zadužen za ovaj slučaj i njemu ćeš sve da ispričaš. Dogovoreno?"

Tamara je klimnula glavom. Kada su se pozdravljali na vratima zamolila je Marka da joj pošalje neke osnovne stvari umalo je i zaboravila na to. Toliko je bila pogubljena. Marko je odmah sve javio inspektoru Ivanoviću i uputio ga dalje u proces.