People change

Part 6

Iz prošlog dela........

Mady's P.O.V.

Sledeći dan kada sam došla u školu, a ja dolazim pre svih obično nema nikog tako ni ovo jutro nikog nisam očekivala, ali je ipak neko bio tamo. To je bio Dylan, prvo sam se začudila šta on radi tu pošto on dođe među zadnjima.

Ja: Dylan otkud to da si došao tako rano?

Dylan: Ja.......pa...došao sam kako bi razgovarali o onome što se dogodilo juče. - zamuckivao je i više nego obično kada priča sa mnom mislim da se boji da ne bi rekao nešto loše što bi me nateralo da se udaljim od njega.

Ja: Da ovaj...ne znam kako smo to uradili - počela sam tiho da pričam - mislim na to kako sam ja uspela da znaš već.. - opet sumnjam u sebe ali stvarno ne znam kako se nisam onesvestila kada me je poljubio.

Dylan: Da ovaj hteo sam samo da vidim da li si uredu, da nisam slučajno uradio to i ne znam naterao da se opet povučeš? - kako je on samo dobar da su svi takvi...

Ja: Da, ovaj uredu sam ništa mi nije i ne brini se neću se povući, barem ne od tebe. - ne znam kako sam se vratila u ovu pomalo hrabru sebe, dugo nisam ovako olako nekome odgovorila ali setivši se mene i Dylana juče u wc-u skroz sam se naježila i nisam ni primetila da stoji ispred mene.

Dylan: Znači nisu ti smetale moje usne na tvojima? Mislim na kontakt između nas, mislim dugo nikog ne dotakneš i odjednom se nađe pametnjaković kao ja i poljubi te. - nasmeši se onako slatko, one dušaa i kao da hoće nešto da me pita ali samo stoji nekoliko centimetara od mene i sporo diše, a njegov dah me golica po licu i imam tako lep osećaj u stomaku i uopšte mi ne smeta njegova blizina, što je čudno.

Ja: Da jako je čudno i glupo, nisam imala nikakve kontakte i odjednom se poljubim sa tobom i imam osećaj kao da.....jednostavno....nisam svesna šta se tačno dešavalo, ja....osećaj je bio lep i nije mi smetao dodir sa tobom - i stvarno mi nije smetao

Dylan: Znači to bi moglo da se ponovi? Mislim znam da si mi rekla već da želiš, ali ne znam da li to već mogu da uradim ili bi znaš da malo sačekam? - on je nervozan Dylan od svih njih on, tako je lep i tako bih volela imati hrabrosti priznati mu to ali ja je nemam na žalost.

Ja: Megy uskoro dolazi tako da ako želiš nešto da uradiš bolje ti je da se to odmah desi dok nije došla. - kažem i nasmešim se, bože odakle meni ta hrabrost???? Izgleda da je ovaj idiot ispred mene budi i ljudi kad kažem za nekog dečka da je idiot ili debili i nešto na taj fazon to znači da se on meni jako sviđa i da bih ga najradije silovala ali ozbiljno! I dok se ja ispričam sa sobom Dylan je krenuo da me poljubi, a ja sam se ukočila. Koji mi je sad, toliko o hrabrosti! Dylan me u neku ruku poljubio, a pošto ja debilka ne reagujem on se odmaknuo.

Dylan: Ahh, jel sve okej? Sad si rekla da si spremna i od jednom si se zaustavila i mislim i da si se ukočila. - on naravno zbunjen i ja koja ne znam šta da mu odgovorim, ne znam ni zašto samo sam prošla pored njega i potrčala prema WC-u, i kada sam otvorila vrata učionice odgurnula sam jadnu Megy sa vrata. Čekaj! Je li ona to nas prisluškivala? Samo sam otrčala u wc i zatvorila se u jednu kabinu i sela na wc šolju. I onda su mi suze krenule, zašto sam se ukočila i onda pobegla, šta je bilo drugačije nego juče??

Dylan's P. O. V.

Šta se desilo? Šta sam uradio drugačije nego juče? Naravno da sam osetio da se ukočila. A onda je pobegla i kada sam krenuo za njom i izašao iz učionice jadna Megy se dizala sa poda i čistila.

Ja: Megy jesi li dobro?

Megy: Da, jesam. Čekaj malo sam duže tu i čula sam vas. Vi ste se juče poljubili?! Kako ja to ne znam, mislim videla sam da je bila srećna ali nisam ni pomislila da se to dogodilo. Čekaj što je sad otrčala u WC uplakana? - Megy samo nastavlja sa pitanjima, a ja bih sebi kosu sada počupao. Ona sada plače.....nisam ništa odgovorio Megy nego sam otrčao u WC da vidim šta se desilo sa Mady.

Kada sam stiogao do WC-a čuo sam njen glas plakala je, a meni se srce paralo.

Ja: Mady molim te ne plači. Otvori mi vrata molim te. - i onda više ništa nisam čuo. Toliko sam se zabrinuo da ne mogu rečima da opišem, ali onda je vidim svu uplakanu kako izlazi. - Da li si dobro? - ona je nastavila da ćuti.. samo neka nešto kaže bilo šta nije mi bitno ali bi da znam da li sam ja razlog zbog kog plače. Bože naravno da jesam pa nije ni sa kim pričala pre mene. - Molim te reci nešto, bilo šta.

Mady: Dobro sam ne brini, samo moram... da se umijem. - priča tako tiho jedva da sam je čuo.

Ja: U čemu sam pogrešio, mislim rekla si da mogu da te poljubim. - očajan sam ona plače zbog mene.

Mady: Nisi ti ništa uradio, ja sam se jednostavno ukočila ne znam šta mi je, ali...kada su se tvoje usne naslonile na moje....ne znam šta se desilo, jednostavno sam se ukočila - suze se joj krenule niz oči, a sa njenima i moje - nemoj da plačeš zbog mene, molim te, nemoj - ona mene podržava umesto ja nju, ja sam samo jedan šupak.

Dylan: Prvo ti prestani pa ću za tobom i ja. - odgovor koji sam posle dobio je bio užasan

Ja: Ali meni je prešlo u naviku da plačem. Nisam više ona devojka koja sam bila pre...nezgode. - tu je jedva progutala knedlu. - Čekaj. Da li bi me opet pokušao poljubiti? - ne znam zašto me je to pitala, kada sam je malo pre poljubio i to ju je povredilo.

Dylan: Zašto ako ti malo pre povredio moj poljubac? - pitao sam iako ne vidim svrhu da je još jednom ne poljubim, obožavam njene usne iako smo se samo juče poljubili, njene usne mi ne daju mira, celu noć nisam spavao samo sam na nju mislio i njene usne.

Mady: Samo uradi to, molim te. - i poslušao sam je poljubio sam je, ali kao i prošli put probala je da me poljubi, a onda se ukočila i stisla usne u jednu liniju, i eto opet sam je povredio znam da jesam.

Ja: Eto i opet sam te povredio. Samo mi reci zašto?

Mady: Zato što sada znam zašto me boli.... juče kada si me poljubio bila sam usredsređena na disanje i nisam razmišljala o poljubcu, a sada samo o njemu razmišljam i prisećam se šta se desilo. Mislim prisećam se nezgode. - nezgoda.....ona nije nikome rekla šta joj se desilo onda i nikome nije jasno šta je bilo toliko strašno da je prestala da ima bilo kakve kontakte sa ljudima.

Ja: Mady, a da li mi možeš ispričati šta se dogodilo da se tako povučeš u sebe?

Mady: Ja.................

____________________________________________________________________________

Evo nastavka, žao mi je što retko izlaze ali nema se vremena...

Vote&comment molim vas!