People change

Part 5

Dylanov P.O.V.

Iz prošlog dela......

Svi su rekli da ide Megy, ali ona je tvrdila da treba da idem ja, s čim sam se složio i odmah otišao do nje, a kada sam ušao u WC........

Kada sam je video ona je sedela na zemlji do zida i jedva disala, užasno sam se uplašio i brzo joj prišao. Kada me je videla da prilazim brzo je ustala i još teže počela da diše, a ja sam samo stao i nisam imao pojma šta sada da peduzmem...

Madyin P.O.V.

Kada sam videla Dylana da mi prilazi, brzinom svetlosti sam ustala sa zemlje iako sam mislila da ne mogu ni da se pomerim. On se zaustavio i izgleda da ni on nije znao šta da radi..

Ja: Dylan, mislim da imam napad panike. - Jedva sam progovorila

Dylan: Jao, da, čitao sam o tome. Dobro samo probaj da usporiš disanje. - Pogledala sam ga onim WTF pogledom.

Ja: Šta misliš da radim svo vreme?

Dylan: Dobro, dobro misli na nešto lepo, nešto što te raduje, misli na ljubav, na prijatelje. - Opet sam ga sa istim izrazom lica gledala.

Ja: Ne mogu da se fokusiram ni na šta trenutno sem na to da se ne udavim! - Rekla sam malo glasnije i u sledećem momentu on me je uhvatio za obraze i ja sam pokušala da ga odgurnem, ali zato kažem pokušala pošto nisam uspela, u istoj sekundi on je naslonio svoje neverovatno mekane usne na moje, nežno me je poljubio i ovo me uopšte nije bolelo, kažem bolelo pošto sećate se kada sam ih poljubila u obraz da sam rekla da je bolelo, e pa ovaj poljubac mi se nije svideo, obožavala sam ga. On se veoma brzo odmakao, ovaj neverovatan momenat je bio upravo to momenat, trajao je par sekundi. Odvojio je usne od mene i pogledao me. Neki mali, stidljiv osmeh mu je igrao na licu.

Dylan: Izgleda da znamo šta treba da se uradi ako opet budeš imala napad panike. - Rekao je smešući se.

Ja: Huh, mislim da se opet događa. Evo opet teže dišem. - Pravila sam se da opet ne mogu da dišem i naravno da sam to uradila. Pa hoću da opet osetim te mekane usne na mojima.

Dylan: Aha, a da vidim jel mogu da pomognem. - I opet me je poljubio, mica jedna, sada je poljubac trajao duže, pošto sam ovaj put ustvari i učestvovala, krenula sam da pomeram moje usne u istom ritmu kao i on njegove i osećam se lepo. Konačno lepo posle toliko vremena. Ali taj prelep osećaj je nešto prekinulo kada smo čuli da neko trči prema WC - u. Dylan me je samo uvukao u jednu od kabina.

Ja: Dylan, šta rad.. - I prekinuo me tako što mi je stavio ruku na usta, a ovde je toliko tesno da on praktično leži na meni. Onda sam čula da me neko zove bila je to Beth, jadna iz razreda, kada je videla da nas nema otišla je i tu mi je Dylan spustio ruku sa usta. - Što si to uradio? - On se samo slatko nasmejao.

Dylan: Želeo sam još malo da radim ovo. - I opet me poljubio. Ovo mi je tako prijalo.

Ja: Ajde samo da pojasnimo zašto si me poljubio?

Dylan: Iskreno ne znam ni sam.

Ja: I onda šta ćemo sada?

Dylan: Kako šta ćemo sada?

Ja: Drugovi smo ili nešto drugo?

Dylan: Pa meni je svejedno.

Ja: E pa onda smo valjda prijatelji?

Dylan: Kako samo prijatelji? Zar ti ovo ništa ne znači? - počeo je da besni.

Ja: Ne, ne, ne, nije to što misliš. Ovo mi puno znači ali neću da bude kao i sa ostalima, mislim, ne želim da budem sa tobom ako ne znam ništa o tebi. I neračuna se ono kako se zoveš, kad imaš rođendan i to!

Dylan: Ali možeš da me upoznaš kada budemo zajedno.

Ja: Ne mogu. I znam da sam debilka, retarduša i šta već nisam, ali neću da budemo zajedno dok te ne zavolim.

Dylan: U redu, ali nisi ti nešto super da te ja čekam.

Ja: Ja znam da nisam nešto, ali stvarno ako ništa više samo da budemo dobri drugovi.

Dylan: Znači za sada ništa?

Ja: Tako nešto, ali kad god ti treba nekog da poljubiš ja ću uvek biti raspoložena.

Dylan: Huh, znači kad god i bilo gde mogu da te poljubim? - rekao je smešeći se.

Ja: Da, može... čekaj ne bilo gde! Negde gde nas niko ne vidi!

Dylan: Uuuhhh, a taman sam mislio da ćeš reći može. - rekao je kao da sam ja tako glupa da ne skontam.

Ja: Hahah, ne neće moći ćelavi! (šojić glas)

Dylan: Hej nisam ja ćelav - nasmejao se onako slatko.

Ja: Hahha, ne, naravno da nisi. - rekla sam mu smejuleći mu se.

I došli smo do učionice i opet me strah hvata. Ulazimo i svi bulje u nas.

Nastavnica: Gde ste vi bili? - taman kada sam bila spremna da kažem u WC - u Dylan se ubacio.

Dylan: Bili smo na stepenicama.

Nastavnica: Kako to da niste čuli kada vas je Beth tražila.

Dylan: I mislio sam da sam čuo nešto, ali nisam bio siguran.

Nastavnica: U redu, sedite.

Posle škole je Megy htela da sazna šta se izdogađalo u WC-u ali joj nisam ništa rekla.

Sledeći dan kada sam došla u školu, a ja dolazim pre svih obično nema nikog tako ni ovo jutro nikog nisam očekivala, ali je ipak neko bio tamo. To je bio Dylan, prvo sam se začudila šta on radi tu pošto on dođe među zadnjima.

Ja: Dylan otkud to da si došao tako rano?

Dylan: .......................

________________________________________________________________________________

Sori ljudi što nije bilo nastavka ali škola je krenula i ne smem da zaribam kao u prvom polugodištu ali dokle god ima neko ko će čitati priču ja nastavljam :D I dok ste tu bilo bi super da ostavite koji Vote :)