People change

Part 4

Madyin P.O.V.

Iz prošlog dela.....

Ja: Ne znam mislim da još nisam spremna da pričam sa njim.

Psiholog: "Ako ne učestvuješ u trci, nikad nećeš pobediti."

Ja: Anoniman?

Psiholog: Da.

Ja: Probaću da mu priđem i da pričam sa njim. - rekla sam uz jedan kiseli osmeh.

~~~~~Sledeci dan~~~~~

Sa velikom tremom ulazim u školu, obećala sam psihologu da neću prekršiti naš dogovor, a to je bilo da moram da priđem Dylanu obavezno, a Megy ako hoću.

Ulazim u učionicu i svi su uperili pogled u mene, ko da igra mečka, a ne ja da ulazim u učionicu. Ali ubrzo su se vratili svome. Inače danas mi je rođendan i punim 16. Uh. Ni to mi ne pomaže, ostavljam svoje stvari i rešila sam da prvo odem do Megy da je pozdravim.  
Kada sam joj prišla ona me je pogledala onako nesigurno. Srce mi je neopisivo jako kucalo mislila sam da će me srčka strefiti. Prišla sam joj odrazu i poljubila je u znak pozdrava, a ona luda me je tako uplašila kad je vrisnula meni na uvo, srce mi je preskočilo. Ona se samo smejala kao opičena, uzvratila sam joj osmeh i ona je krenula da me zagrli ali sam se brzo odmakla.

Ja: Ne! Molim te, još je rano. - Rekla sam jedva čujno i sa spuštenom glavom, ona mi je samo klimnula.

Sada je sledeo teži deo, inače dok sam se sa Megy pozdravila ceo razred je gledao u mene, i jako me je boleo dodir sa Megy i sada se jako plašim pošto me svi gledaju moj sledeći pokret, polako sam prilazila Dylanu i Danu (čita se kao Den) i njih dvojica su samo stojali ukočeni, samo sam se okrenula prema Dylanu i pozravila ga, kao i Megy, on me je sa velikim iznenađenjem pozdravio i ja sam samo prošla i sela na svoje mesto.

Oni su pričali između sebe o ovom mom današnjem ponašanju, a ja sam samo stavila slušalice u uši i pustila muziku, nisam htela da ih slušam. Kada je zvonilo za kraj poslednjeg časa samo sam htela da odem bez ikakve priče ali to nije uspelo. Pitate se zašto? E pa evo da vam kažem Dylan i Megy su stali ispred mene.

Megy: Jel možemo da pričamo?

Ja: Da, šta je bilo? - Pitala sam tiho jer ipak još mi nije do priče ni sa kim dovoljna priča mi je sa psihologom.

Dylan: Šta je bilo ono danas? - Pitao je i pritom izgleda zaboravio na moje stanje pošto je ipak počeo pomalo da viče na mene.

Ja: Molim te samo nemoj vikati.

Dylan: Oh, izvini nisam hteo da dignem glas slučajno je bilo, ali zašto samo nas dvoje, šta ti je to značilo?

Ja: Pa ne znam da li znate ali idem kod psihologa i ona mi je rekla da, da bi se oporavila moram da stupam u kontakte sa nekom osobom. - Oni su me samo slušali i

Megy: Čekaj rekla si osobom zašto si počela sa dvoje?

Ja: Da rekla sam, ali ja sam izabrala tebe, a ona mi je rekla da bi trebalo osobu muškog pola i ja sam mislila da sam onako pre bila najbolja sa Dylanom. Ali vi ako ne želite da, znate, kako da kažem, da vam prilazim ili da pričamo ili da sam neki čudak kog ne želite u blizini samo mi recite odmah da se odaljim od vas, da ne bih nazadovala.

Oni: Ne, ne, ne, nisi čudak i mi želimo da se družimo sa tobom.

Dylan: I meni je drago što si mene izabrala. - Rekao je sa onim najkjutijim osmehom.

Ja: Huh, idem ja sad.

Oni: Ćao.

Polako odlazim kući i opet isto sa mojima ništa ne progovaram, odlazim u sobu i čekam sledeći dan koji se nadam da će biti lepši. 

Jutro!! Po prvi put ustajem raspoložena i gladna?! Watttttt? Šta mi se desilo? Ali valjda to znači da se oporavljam. Sve je bilo normalno i bila sam kod psihologa, ispričale smo se i krenula sam novi crtež, nekog iz razreda, kada sam završila krenula sam u školu i sada opet imam tremu iako znam da oni neće imati ništa protiv da se kako da kažem prilagođavam na staro, ali nikad više to neću biti ja, na žalost. :(

Dolazim do Megy i ona se smeši i pozdravi me i onda odlazim do Dylana, a on me prvo nije primetio, opet je sa Danom, oni su non stop zajedno, ali nema veze, ipak me je primetio i pozravio me sa velikim osmehom ali iskrenim.

Časovi su prolazili i na Engleskom je glupača jedna prozvala, a ja sam takvu tremu pokupila i samo sam rekla da hitno moram do WC - a, ona me je pustila s obzirom na moje stanje. Krenula sam prema WC - u i jedva sam disala, dobila sam napad panike, pokušala sam da smirim disanje, umivala, nisam mogla da se umirim.

Za to vreme....

Dylanov P.O.V.

Uplašio sam se kada je krenula da diše teško i hteo sam joj pomoći, ali nisam mogao. Kada je nije bilo nekoliko minuta nastavnica je rekla da neko ide da vidi šta je sa njom. Svi su rekli da ide Megy, ali ona je tvrdila da treba da idem ja, s čim sam se složio i odmah otišao do nje, a kada sam ušao u WC........

_____________________________________________________________________

Sori što nije dugo bilo nastavka, ali radna je nedelja i imam i drugih obaveza