2. poglavlje

5.5K 266 47
                                    


Nakon kafe i doručka, koji nam je poslužila još jedna nova kućna pomoćnica koja izgleda kao da još uvek nije preživela pubertet, ukratko sam objasnio Masimu šta mu je tog dana na dnevnom redu. Ono osnovno, najpreče i najvažnije bilo je da nađe izdajnika.
Da, izdajnika, jer upravo je to tip koji je radio za mene, kog sam bezbroj puta iz govana vadio i čiju sam porodicu hranio, a on me je, i pored svega toga, sjebao. Prodao je informacije vezane za neke moje poslove mojim najvećim konkurentima. Ovi su sve to kao savesni građani dojavili muriji, pa je moj posao sa drogom pretrpeo manje gubitke kada je pošiljka zaustavljena i zaplenjena.
Jebeš gubitak! Nije da sam ga nešto posebno i osetio. Naravno, moglo je da bude i gore. Mogla je veća pošiljka da bude u pitanju. Mogli su da padnu neki važni ljudi. Ali nije sad bitno ono što je moglo da se desi, a nije.
Bitno je nešto drugo.
Bitna je izdaja.

Od svojih ljudi očekujem lojalnost. Očekujem da daju život za mene ako je potrebno. Za uzvrat im debelo plaćam. Brinem o njihovim porodicama, školujem im decu, čuvam ljubavnice i nastavljam da radim sve to i nakon što prime jebeni metak umesto mene. Sve ima svoju cenu, a izdaja se najskuplje plaća.
Gad je pobegao i sakrio se, ali neće se još dugo kriti kad čuje ono što imam da mu kažem.
Nisam monstrum mada znam da budem jebeno surov. Porodica je, kao način osvete, polednje za čim posežem, ali sa Frankom nemam jebenog strpljenja. Godinama smo sarađivali. Sedeo je za mojim stolom, moja žena ga je služila, a ja ga smatrao svojim čovekom. Imao je sve moguće povlastice, pa čak i više od nekih drugih, ali mu ni to očigledno nije bilo dovoljno. Usudio se da me izda! I izdao me!
Zato će platiti!

Potrudio sam se da do njega dođe moja ni malo prazna pretnja. Pobiću mu porodicu ako se u roku od 24 sata ne preda. Vreme već otkucava i bolje po njega da se što pre pojavi, jer mi u suprotnom neće ostaviti izbora. Moraću da ispljam ruke krvlju nedužnih. Neću uživati u tome, to je sigurno. Ali svakako neću ni odustati od onoga što sam rekao. Neko mora da plati. Meni niko ne ostaje dužan, a ja sam od onih koji dugove nikada ne praštaju!

Maybach se zaustavlja ispred orunule zgrade "Eve", ali ja sam još uvek izgubljen u mislima. Mislim da me skoro niko nije ovako isterao iz takta kao prokleti Franko.

- Stigli smo, gazda. - čujem Rokov glas i ispaljujem salvu psovki pre nego što izađem napolje.

Ulazim u zgradu i odmah liftom pičim na sprat gde bi trebalo da je moja kancelarija. Osećam poglede zaposlenih na sebi. Znam da su radoznali, a znam i da brinu. Verovatno se pitaju ko sam i kakav sam i hoću li ih uskoro šutnuti na ulicu. Priznajem, nisam do sad mnogo razmišljao o zaposlenima. "Evu" sam kupio zarad nekih svojih ličnih ciljeva, a papiri koje sam potpisao pri kupovini me ne obavezuju previše.
Izgleda da je matorom Luju Hofmanu toliko gorelo pod nogama da ni on nije mnogo mislio na svoje zaposlene.

Za stolom ispred moje kancelarije zatičem plavušu kako popravlja šminku. Zaustavljam se ispred nje, zavlačim ruke u džepove i čekam. Prevrće očima i negoduje. Odmačinje pogled od ogledala, pa me pogleda i izgovori jedno drsko: "Izvolite".
Ne govorim ništa. U stvari, čak se i ne pomeram. Samo je i dalje netremice posmatram. Jasno primećujem iznerviranost na njenom licu, ali i još nešto kada me malo bolje pogleda. Dopada joj se ono što vidi. Refleksno se isprsila kako bi joj već izbačene sise došle do izražaja.
Ne gledam u njene sise ili bar ne činim to tako očigledno da ona to primeti. I dalje je nervira to što ćutim. Zbunjujem je. Ne zna kako da se ponaša.

- Rekoh, izvolite? Šta želite? I ko ste vi uopšte? Niste se predstavili! - zahteva trudećo se da prikrije iznerviranost.

Nije baš mnogo bistra. Pored toga je nadobudna i bezobrazna. Ali nema veze. Za ono za šta ću je najviše koristiti pamet joj i ne treba. Sve ostalo ima.
A sve vreme me gleda onako kako možda nije ni svesna da to čini. Sviđa mi se kako me gleda. Jasno mi je da će biti lako i da neću morati mnogo da se trudim. U stvari, možda uopšte i neću morati da se trudim.

ITALIJAN (završena)Where stories live. Discover now