Istina ili Izazov//Prevod na srpski//

Istina ili Izazov Chapter 18

Brzo radim na sebi. Držim oči zatvorene i slepo guram stopala iza sebe. Skidam nož sa cipele i stavljam ga u ruke. Borim se da pronađem način da otvorim oštricu. Ne mogu rizikovati da otvorim oči pa se borim jače. Osećam kako mi se telo trese od intenzivnog straha u kojem se nalazim. Iznenađena sam što me još nisu videli kako se borim.

Odlučila sam ići sporije. Čineći moje pokrete manje uočljivim. Nakon otprilike pet minuta, otvaram oštricu. U tom procesu otvaram prst. Gušim suze od boli i nastavljam dalje. Polako radim na užetu. Prekidanje jednog koraka odjednom. Osećam kako mi se pramenovi opuštaju oko zapešća. Moje tijelo dobiva želju da odustane od svoje slepe bitke. Ručni zglobovi mi opadaju zbog cirkulacije krvi. Probijam svu bol osećajući kako uže popušta. KONAČNO! Uže mi je otpušteno i telo mi se ispunilo olakšanjem.

Sada moram pobeći. Nisam otvorio oči pa ne riskiram da me uhvate. Pravim mentalnu mapu sadržaja potkrovlja. Škrinja s lijeve strane. Slika s desne strane. Gde je ponovno otvaranje? Oh da do kraja u drugom uglu. Kako sada to mogu učiniti?

Prolazi još jedan dug period. Ne mogu reći koliko dugo, ali osjećam zračenje Sunčevog svetla na svom telu. Moje telo oseća slabost. Umorna sam i iscrpljena od svega što sam prošla. Gledajući kako mi prijatelji umiru pre mene. Moji prijatelji su mrtvi. Zaista su mrtvi. Moje misli me sustižu po prvi put. Suze mi teku niz lice brže od vodopada. Konačno otvorim oči ne mareći za ono što je preda mnom. Ne vidim ništa i nastavljam sumoriti u tišinu sobe.

Čekaj! Nema ništa preda mnom. Tiho? Jesu li zaista otišli? Jesu li zaista otišli? Moje telo skače iz depresivnog stanja na radosnu proslavu života. Trčim do drugog ugla najbrže što mogu, taman da siđem s tavana.

"Ne tako brzo." Garrett kaže da izlazi iz skrovišta.