Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
𝙺𝚁𝙸𝚂𝚃𝙸𝙽𝙰 𝙽𝙸𝙺𝙾𝙻𝙸𝙲́
„Sledeće nedelje smo druga smena?", Ema me je upitala nezainteresovano gledajući svuda po šlolskom dvorištu. Sedele smo na jednoj od drvenih klupica koje su bile svuda raštrkane po školskom dvorištu posle još jednog napornog časa kod Krokodilke koja je svojim monotonim glasom iscrpela svu energiju iz mene. Žena jednostavno nije prestala da priča o istorijskim ličnostima koji su umrli još pre nove ere. Koga još zanima šta se desilo tamo pre zilion godina?! Mene sigurno ne!
„Nažalost.", promrmljala sam sebi u bradu. Drhteći od hladnoće i jakog vetra koji me je naterao da priljubim svoja kolena više ka svojim grudima nadala sam se da ću se bar malo ugrejati ovim potezom. „Jebala te cigara po ovom vremenu.",promrmljala sam nervozna što taj potez nije davao nikakvog učinka.
„Hoćeš li bar malo da se opustiš? Brate, ona žena mi je mozak pretvorila u kašu! U kašu,Kris! A ovaj vazduh..", zavrtela je prstom u vazduhu demonstrirajući mi svoj razlog tim pokretom, „..bio mi je preko potreban. Čisto da se razumemo i ova cigareta koja mi umiruje živce."
„Ma nemoj da pričaš.", sarkastično sam joj dobacila. Upijala sam svojim pogledom sve te ljude koje više ni sama ne mogu smisliti, a ostalo mi je još godinu dana u ovoj đžungli da izdržim. „Poludeću majke mi, jer si mi ti dodeljena za najbolju prijateljicu koja usput na ovoj hladnoći želi da vidi svoju zabranjenu ljubav.", bocnula sam je u nezgodno mesto vraćajući joj za ovo nepotrebno izlaganje na hladnoći,ali i za ono od jutros.
„Jako humoristično Kris! Veoma humoristično.",nimalo oduševljena mojim bockanjem zaradila sam za uzvrat ćušku preko glave. Što me je iskreno nasmejalo, onako iz srca. „A sad ućuti malo kako bih možda čula neku od školskih tračara da li nas ogovaruju.” Prevrnula sam očima,ali poslušno ućutala.
Tražila je njega.
To sam i bez nje znala, zato sam se i ujela za jezik na njen lažan izgovor.
Moja Em je bila zaljubljena u svog brata.
Nažalost.
„Gde je Mimi?", pitala sam zabrinuto jer je nisam videla čitava prva dva časa, doduše mislim na pauze između časova, pošto je bila drugo odeljenje. Miljana i Emilija znale su se još od malih nogu, praktično su bile kao sestre, a onda na početku druge godine sam upala i ja tu sa njima. Od tog dana smo crnatrojka koja privlači bez naše volje brojne probleme.
