„𝑫𝒐𝒗𝒐𝒍𝒋𝒏𝒐 𝒅𝒂 𝒛𝒂𝒃𝒐𝒓𝒂𝒗𝒊𝒎 𝒏𝒂 𝒔𝒗𝒆.."

219 12 4
                                    








𝐒̌𝐭𝐚 𝐣𝐞 𝐬𝐚 𝐝𝐮𝐬̌𝐨𝐦?

━━━━━━━ ⸙ - ⸙ ━━━━━━━

━━━━━━━ ⸙ - ⸙ ━━━━━━━

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.






























𝙺𝚁𝙸𝚂𝚃𝙸𝙽𝙰 𝙽𝙸𝙺𝙾𝙻𝙸𝙲́
















„Isključi jebeni budilnik Kristina!”

Između jave i sna,pospana i željna još sna, čula sam njegov glas u magli ne mogavši da zaključim reči. Više je zvučalo kao gunđanje. Ko li će ga znati uošte?Nije ni toliko važno kad je još uvek rano. Zato sam,praveći se da sam razumela svaku reč promrmljala „Mhhm..” i svesno okrenula se na drugu stranu,pokrivajući se ćebetom preko glave.

„Nisi me ni reč razumela.”,prošaoutao je hrapavim jutarnjim glasom do mog uveta i prebacio jednu ruku preko mog kuka,privlačeći me što bliže sebi. Drugu je provukao ispod moje glave,što je poslednjih nekoliko noći mogla sam primetiti radio stalno. Mislim pre naše male svađe koju još nismo raspravili i stavili tačku na naš odnos.

„Aham..",nisam odolela toploti njegovog tela i samo sam se još više pribile uz njegove čvrste,masivne grudi.
Osetila sam da se nasmešio.

„Nemaš pojma koliko si samo slatka tako pospana,zatvorenih očiju i čupave kose.”,prsima je prolazio po mojim leđima i šaputao sladunjave reči u koje nisam verovala, ali svejedno prihvatila sam sa uđivanjem. „Imam želju da te izljubim od glave do pete.”,pored toga što me je mazio,osećala sam i upijala te sitne poljubce njegovih vrelih usana po mom licu.

Jutro za poželeti!

Da li je postojala mogućnost da sve ovo što radi,radi iz razloga što sam ono jutro rekla da sam više za maženje?
Da postoji i to je velika mogućnost,ali uprkos tome rešila sam da ovo jutro sve to prihvatim oberučke i uživam u svakom momentu pažnje koju mi je poklanjao.
I onako se više neće ni ponoviti i neću je više nikad ni osetiti.
Pa zašto da ne?

Jedini zvuk koji sam ispustila bilo je poput mačke koja prede od čistog zadovoljstva.

„Uživaš,zar ne?”

Klimnula sam glavom nesposobna da progovorim ili otvorim oči, čime sam ponovo stvorila osmeh na tom lepom licu.
Poželela sam da vidim taj zadovoljan i nežan osmeh i te zelene oči koje su sijale posebnim sjajem kad god bi im se vlasnik nasmejao,ali prokleto nisam mogla. Plašila sam se da je ovo samo san iz kojeg se nisam želela probuditi.
Pribila sam se uz njega još više tako da ni senka nije mogla proći između nas,upijajući njegov miris.

MOJE UTOČIŠTEWhere stories live. Discover now