Gošća

10. nastavak

-Ako ste se smestile mogu da počnem. – Verton je zagrlio obe žene koje su se svojim grudima zalepile za njega. Stelu je nervoza napustila. Mirno je čekala da Verton iznese za nju važne informacije. Skoro da je i zaboravila da gole leži pored njega, jer joj je to na neki način postalo normalno. U svakom detalju je osećala zajedništvo. Verton je nastavio.

-Nisam zaboravio da Steli kažem da je volim, ali ću to ipak kasnije ponoviti jer moram napraviti jedan uvod. Ja sam na prvom mestu naučnik koji rukovodi izabranom grupom ljudi koja se bavi istraživanjem svemira. Mi to radimo, da tako kažem, u zaleđu. Mi ne putujemo po svemiru već obrađujemo podatke i materijale koje nam donose sonde ili ljudske ekspedicije.

Na žalost neke ekspedicije se nikada više nisu vratile iz kojekakvih razloga, uglavnom su završile tragično. Priroda, odnosno svemir je veoma nepredvidiv, a mi o njemu znamo jako malo, hrabrosti imamo i previše. Istraživački duh je veoma jak pa ljudi svesno ulaze u velike rizike, time misle da daju doprinos čovečanstvu. 

Svakog naučnika, što je potpuno normalno, zanima kako je svemir nastao. Bilo je doba kad su naučnici tvrdili da je ceo svemir nastao u jednom trenutku i to iz ničega. Izgleda da ljudskoj gluposti nema granica. Takva teorija se kosi svim mogućim logikama a takođe i egzaktnoj nauci koja kaže da materija ne može da nestane a to znači i da ne može da nastane iz ničega. 

Nije dozvoljeno da u nauci postoje dve suprotstavljene teorije bez obzira što se one matematički mogu dokazati. Danas vlada teorija da je svemir oduvek postojao menjajući se, a da je njegova starost od nekoliko milijardi godina samo relativan način gledanja na vreme. Međutim, bez obzira na to, smatra se da je svemir beskonačno različit. 

Da nema dva ista sunca ili dve iste planete, kao što ne postoje dve iste osobe koje mogu biti prilično slične. Ne postoje zvezde bliznakinje i paralelni svetovi kao u ogledalu, bar mi tako nešto još nismo otkrili.

-Stela, uhvati mu ga rukom da mu daš podršku, – poticala ju je Rea. Na to je Stela počela da polako približava ruku. Bio mu je mekan verovatno zato što je Verton bio koncentrisan na priču, pa Stela nije bila sigurna šta bi bilo najbolje da radi s njim. Nije htela da mu ga nadražuje jer je zaključila da nije pravo vreme. Zbog toga ga je mirno držala u svojoj ruci obuhvativši mu ga dlanom. Konstatovala je da su njena ruka i ono što je u njoj postali kao jedno – iste temperature i mekoće.

-Očigledno sam bio dosadan, ali obećavam da sada ide zanimljiviji deo. Nismo nigde objavili jer još proveravamo, analiza živih bića sa različitih planeta ukazuje da oni imaju nešto zajedničko, čak možda zajedničkog pretka, ma koliko to neverovatno bilo. Ako majmun i čovek imaju zajedničkog pretka, onda taj predak potiče od nekog bića iz mora, a to biće može da ima genetsku vezu sa bićem na nekoj drugoj planeti. 

Postoje brojne mogućnosti da se genetika sa jedne planete prenese na neku drugu i bez ljudskog uplitanja. Recimo vulkanskim erupcijama, kometama, prolaskom kroz meteorski prsten i slično. To je sve bila teorija, do pre nekoliko dana kad se nešto neočekivano desilo. Analizirali smo jedno živo biće i njen DNK pokazuje da sam s njom u nekom dalekom rodu. To saznanje je bilo potpuno neverovatno.

-To sam ja zar ne? – Stela je reagovala kao da se trgla iz sna.

-Jesi. Moji ljudi i ja danima raspravljamo kako je moguće da imam dalekog rođaka na drugoj planeti.

-Možda je bilo međusobnog posećivanja?

-Možda, ali kad? Nemamo takve podatke.

-Možda je neki tvoj rođak otputovao na neku drugu planetu, a odatle na moju, uz malo manipulacije putovanjem kroz vreme, tamo se rodila ljubav i evo mene ovde.