Gošća

5. nastavak

-Ispravan je stav. Koliko sam razumeo tebe zanima odakle si. Čak i da saznaš, šta ćeš da radiš s tim podatkom? Da ideš na to mesto, sa kojim prevozom, sa kojim ljudima? Mogu da razumem tvoju znatiželju koja bi htela sve i odmah. Vratiće ti se pamćenje pa ćeš znati sve što ti je potrebno, ali te to sigurno neće usrećiti.

-Da li to znači da se tamo desilo nešto baš gadno?

-Nisam smeo ni ovoliko da kažem, budi strpljiva, sve što je rađeno je za tvoje dobro.

-Ne kažem da nije, ali me to ipak kopka. Ako ti kažem da sam haker koji zna da razbija kompjuterske šifre da li ćeš me nekome prijaviti? Upoznala sam juče jednu osobu koja sve živo prijavljuje, ali nije iz ove laboratorije.

-Ne pada mi na pamet da se time bavim, niti me to zanima. Samo budi svesna da je Verton preuzeo odgovornost za tvoje ponašanje, pa ako nešto loše napraviš on će prvi stradati. Prihvatio se prevelikog rizika, ne verujem da bi iko drugi, bar ne od nas ovde. Verovatno ima svoje razloge.

-Ne želim ja njega da ugrozim na bilo koji način, ni njega ni njegovu porodicu, ali ne mogu da budem nepomična, moram da se krećem i istražujem ono što me zanima.

-Verujem ti. Da li te još zanimaju molekuli ili je to bila samo priča?

-Naravno da zanimaju, nije bila priča. Ti si rekao da si molekularni biolog, ja naravno znam šta to znači. Ono što je atomska fizika za tehnologiju to je molekularna biologija za medicinu. Mene zanima nešto drugo, neka vrsta simbioze. Može li se molekularna biologija okrenuti tehnologiji?

-Ne razumem, kako to misliš?

-Ti se baviš molekulima koji su sastavni deo živih bića, pa me zanima da li živa osnova može poslužiti za konstrukciju komplikovanih uređaja, recimo kompjutera.

-Mislim da ne može, jer tu živu osnovu takvom treba i održati.

-Recimo nekom čoveku ugradiš veštački mozak, da li će njegova genetika uticati na njegovo ponašanje?

-Uf, uf, uf, postavljaš nezgodna pitanja, odakle ti samo takve ideje?

-Imam ja takvih ideja na pretek, nisi ti mene još upoznao. Ipak mi nisi odgovorio na moje pitanje.

-Moraću da razmislim, ne mogu ti odmah odgovoriti.

-Ti razmišljaj a ja ću doći sutra po odgovor. Može?

-Može, – Malik je klimao glavom.

-Prišao im je Verton, – izgleda da se ovde vodi zanimljiva diskusija, – gledao je oboje.

-Tvoja Stela je veoma opasan sagovornik, htela me uplesti u svoju manipulatorsku mrežu, jedva sam se iz nje izvukao.

-Rekao sam ti da ne gnjaviš ljude svojim idejama, ali izgleda to ne pomaže. – obratio joj se Verton.

-Ima ona i zanimljivih pa čak i iznenađujućih ideja, veoma je prijatno s njom diskutovati.

-Ona je tebi prva prišla, zar ne?

-Tako je, htela je na uvijen način da sazna za svoje poreklo.

-Izdajice, – smejala se Maliku Stela.

-Bežim dok nisam nastradao, – Malik ustade i krene prema izlazu.

-Dolazim sutra po odgovor, – dobaci mu Stela.

-Kakav odgovor? – upita Verton sedajući za sto sa kafom koju je doneo.

Stela mu ispriča.

-Malik je veoma sposoban, ali je mlad pa nema iskustva, a ti baš znaš da mučiš ljude.