Gošća

6. nastavak

-Kako ti nije jasno? Da dokažeš sebi koliko si žena. Odlično je to što si uradila, čak si i prevazišla moja očekivanja. Budi ubeđena da ništa loše nisi uradila. Svaka žena mora znati svoje maksimalne mogućnosti da bi ih znala koristiti za postizanje željenih ciljeva. To nema veze sa zloupotrebom kako neki misle već su bitni pozitivni rezultati. Svaka žena ima svojih problema kojima se ne zna broj, zbog toga je važno kako ih rešava sa svojim najmilijima, decom i mužem. Njima je uvek nedovoljno tvoje ljubavi i ma koliko se trudila neće ti reći hvala, što opet ne znači da te ne vole. To je jedan začarani krug u kojem se daje i dobija.

-Nije to baš tako jednostavno kako ti misliš.

-Naravno da nije, kao da ja to ne znam? Nema ništa gore nego da budeš jednolična i dosadna, to je totalna kapitulacija zbog koje će te svi odbaciti. Moraš biti aktivna i nepredvidljiva, duhovita i spremna na greške, odnosno da drugima budeš uzor.

-Nemaš pojma koliko si u pravu, o tome sam često razmišljala.

-Imaš za to mene koja će ti u tome pomoći. Ti meni deluješ kao mirna i dobra osoba, to u principu nije loše ali nije dovoljno, takvih imaš koliko hoćeš. Potrebno je biti i pomalo lud i zabavan. Zar nisi rekla da je bilo efikasno sa Viksenom? Provokacija je opasno oružje. Hoćeš li ići ponovo kod njega?

-Nisam još odlučila. Nisam sigurna da li će se to Vertonu dopasti, morala bih ga pitati.

-To te ni u čemu ne sputava, nemoj prebacivati odluku na Vertona. Recimo da ti je odobrio šta bi tada uradila?

-Hm. Teško pitanje.

-Tako je. Zato Vertona ne moraš ništa pitati, već uraditi ono što ti smatraš ispravnim. Mene je Verton poljubio, ja sam smatrala ispravnim da to tebi kažem jer ti ne želim raditi iza leđa. Smatrala sam da to trebaš znati. Ja ne znam kakvi su običaji kod vas, ali smatram da se razgovorom sve može rešiti.

-Što se tiče običaja kod nas, ne mogu da kažem kakvi su jer ne poznajem tvoje običaje. Sigurna sam da kod nas nije baš sve idealno jer uvek postoje nečiji ispadi, ali u globalu, društvo je tolerantno. Verovatno kao i u tvom društvu, ljubavi je uvek malo. To se pravda time da se ona smanjuje razvojem tehnologije.

-To su gluposti, nisu se voleli ljudi ni u praistoriji pa neće ni u budućnosti, isto tako važi i obrnuto, ko hoće da se voli taj će se i voleti, nisu ljudi postali mašine pa da ne znaju voleti. Osnovna ljubav je majčinska iz koje se onda razvijaju sve ostale.

-Pa o tome i jeste reč. Žene sve manje rađaju, pogotovo prirodnim putem, a neke nikako, ili ne mogu ili ne žele, pa zbog toga ima i manjak ljubavi. Žena koja ne rađa direktno prirodnim putem nije u stanju da prenese ljubav svom detetu a onda se to dete odgaja bez ljubavi pa kasnije nije u stanju ni ono da voli. Sve to se naravno ne dešava preko noći, ali se primećuje konstantnost u tom pravcu. 

 Statistika je neumoljiva iako mnogi u nju ne veruju. Sve je manje brakova, sve je manje dece, ljudi zbog komoditeta žive sami okruženi kompjuterima koji rade za njih. Laboratorija i naučnici u njoj se baš bave takvim istraživanjima. Pokušavaju da odgovore nađu u vanzemaljskom životu koji bi im davao odgovore kako da se spreči pad nataliteta.

-Pa ste onda mene dovukli ovamo da vam rešim problem?

-Niko tebe nije dovukao. Ti si bila u životnoj opasnosti pa smo te mi spasili. Naučnici su se danima borili za tvoj život. Niko tebe neće ni na šta prisiljavati, ti si potpuno slobodna osoba. Mi smo tvoji domaćini, jer šta da radiš u tuđem svetu sama? Biti u nepoznatom gradu nije prijatno a kamo li na tuđoj planeti. Već smo ti rekli da si ovde dobrodošla i možeš slobodno da živiš s nama. Deca su te zavolela ali i mi ostali. Garin i Veda žele da im budeš mama, Verton te poljubio, a ti mi trebaš kao prijateljica.