Nesuđeni

1. Naivna

Uzbuđena sam kao malo dete. Nisam ga videla tri meseca jer je bio van države i užasno mi je nedostajao. Moj mali stan sam celog dana sređivala do najsitnijeg detalja, promenila sam posteljinu, stavila sam onu koju on najviše voli, spremila sam nam večeru i stavila vino u frižider da se hladi. Usudila sam se i da napravim lagani kolač od vanile i višnje. Nisam neka vrsna kuvarica, jednostavno me to nikad nije zanimalo ali zbog njega sam se potrudila da naučim da spremim makar one stvari koje znam da on voli. Što se mene tiče mogla bih da živim na pekari i picama. Hvala bogu pa se ništa ne vidi po meni, linija mi je savršena ali se stvarno nezdravo hranim.

Odmerila sam se u ogledalu i bila sam zadovoljna. Do ramena tamno braon kosa, blago uvijena, sada je bila zakačena u visoki rep koji me je činio još mlađom. Utegla sam se u seksi crveni čipkani veš jer se on na to pali i kratku crvenu haljinu koja više otkriva nego pokriva. Tanke brtele otkrivale su moju ključnu kost a duboki izrez napred osrednje grudi. Izgledala sam dobro ali sam se i osećala dobro. Nisam se šminkala skoro nikad jer sam bila prirodna lepotica, možda tek ponekad kad izađem. Sad sam stavila samo malo sjaja na usne i maskaru da istaknem krupne oči.

Pre nego što sam upoznala Pabla bila sam sasvim prosečna. Tada, pre šest godina išla sam u srednju školu i tek sam napunila osamnaest godina. Kao što sam rekla, nisam se šminkala, o garderobi tek nisam marila, omiljena kombinacija su mi bile isprane farmerke i dva broja veća muška majica sa nekim bendom, večito sam sa sobom vukla veliki ranac pun knjiga za školu i dodatnih knjiga o informatici jer me je to oduvek interesovalo. Kad sam upoznala njega i kroz sve ove godine, naučio me je kako da se oblačim i doteram, i jednostavno sam počela da vodim računa o tome. Nigde nisam išla ako nisam perfekt obučena. Shvatila sam da mi se to jako sviđa i da ima nešto posebno u tome kad se dobro središ i osećaš se prilično samouvereno.

Pablo i ja smo vršnjaci, išli smo u istu srednju školu ali u različite razrede. Upoznali smo se slučajno na hodniku škole pre šest godina kada smo se sudarili i kad su mi poispadale sve knjige iz ruku. Bukvalno scena iz svakog romantičnog filma. Nismo ,,kliknuli pogledima,, tada kao što se to dešava u istim filmovima ali smo se uljudno pozdravljali kad bismo se sreli i jednostavno posle nekog vremena krenuli da se viđamo prijateljski iako nam je obima bilo jasno da između nas pršti strast. Neko vreme smo se držali na distanci dok se nismo po prvi put povatali u mraku iza škole i shvatili da hoćemo još. Iako smo bili vršnjaci, on je bio zreliji od mene. Već tad kao srednjoškolac bio je formirana ličnost i znao je šta želi od života. Oblačio se perfektno, izlazio na skupa mesta i elitne restorane. Vozio je auto jedan od boljih iako smo svi išli ili autobusom ili vozili neke krntije. Njegovi roditelji su imućni, majka mu je jedan od najboljih advokata u gradu a otac ima firmu koja se bavi brodogradnjom. U svog jedinca su uložili sve što imaju a on im je kasnije kroz godine uzvratio pet puta više. U početku mi je bilo čudno da neko od osamnaest godina ima toliko novca, zapravo da mu roditelji daju toliko ali on nije puno o tome pričao a nisam ni ja. Ja sam živela u to vreme sama sa majkom, otac nas je napustio dok sam bila beba. Ona je radila za policiju kao IT stručnjak i na mene prebacila ljubav prema istoj struci. Imala je dobru platu ali se ja nisam previše bahatila. Zato mi je cela situacija sa Pablom bila čudna u početku.

Čim sam završila srednju školu, upisala sam fakultet za informacione tehnologije, preselila se u ovaj stan koji sam plaćala radeći kao freelancer i imala sam dovoljno za normalan život. Sva kraća i duža putovanja, izlaske i ponekad moju garderobu finansirao je on. Nikad mu ništa nisam tražila i uvek mi je bilo neprijatno ali on je na tome insistirao pa sam se vremenom privikla. Naša veza je bila čudna najblaže rečeno. Dok smo izlazili shvatila sam da je on prilično zatvoren tip i da se do pravog njega jako teško dolazi. Bio mi je kao klinki grešno lep, najzgodniji i intrigirala me njegova misterioznost. Godinama sam ga prihvatila takvog kakav je, bilo nam je previše dobro zajedno ali još uvek nismo ozvaničili našu vezu javno. To mi je ujedno i najbolnija tačka. Biti sa nekim skoro šest godina a da za to ne zna ni moja rođena majka pravi haos od mog života. Svaki put kad smo negde išli lagala sam da putujem sa fakultetom ili preko studenstke zadruge. Ona se nije puno mešala a meni je to odgovaralo. Prijatelje nemam, jer nisam jednostavno druželjubiva osoba i sve svoje vreme provodim sa Pablom. Ustvari družim se samo sa Lukasom, drugom iz razreda koji trenutno ima verenicu pa samo sa njom provodi vreme. Ako se ja išta pitam a pitam se, promenićemo uskoro i naš status veze. Zvonce se oglasilo tri puta kao i uvek a ja sam poletela da mu otvorim vrata.