Nesuđeni

9. Sama

Biti samohrani roditelj je teško a tek sam na početku i to je onaj lakši deo. Moja curica ima pet meseci i život sa njom je definicija savršenosti. Kada smo došle iz bolnice pa do danas upale smo u rutinu koja njoj prija a mene ubija ali niko nije rekao da će biti lako. Sama sam prošla kroz njene grčeve, nunanje do besvesti, noći koje nije htela da prespava, ustajanje po četiri ili pet puta noću. Jedino nisam imala muka sa dojenjem, to mi je stvarno išlo ko od šale. Više puta sam pomislila kako su druge majke srećnice koje pored sebe imaju muškarca da im makar ode do prodavnice ili pridrži bebu dok se okupaju ali ne i ja. Sve sama uz majčinu pomoć kad uspe da dođe nakon posla ili nije na nekom putovanju sa Stivenom. Da se razumemo nije ona loša majka, prošla je isto sa mnom bez ikakve pomoći i to skoro duplo mlađa, pa valjda misli da je ova moja situacija normalna i da mi dodatna pomoć ne treba. Dan mi se sastoji od toga da ustanem nenaspavana, podojim Elenu i presvučem je i spemim sebi doručak. Zatim kratka šetnjica dok odemo do marketa po namirnice pa nazad kući da spremim ručak i opet nju namirim. Malo se majemo po kući da ja nešto opeglam ili posredim pa opet u šetnju i tako dođe veče pa je okupam, nahranim i presvučem i stavim u krevetac. Tada se istuširam, ako sam ekstra raspoložena operem i kosu i uvučem se u krevet da čitam knjigu ili gledam tv. Češće je to tv jer sam toliko iscrpljena da ne mogu više od dve stranice da pročitam. Ali to je majčinstvo. Mobilni je zazvonio i zvao me je Lukas. Prelepo.

- Halo.

- Hej Maria kako si? Šta ima novo? - ha šta ima novo.

- Svašta nešto Lukas, dobro sam. Kako si ti?

- Iskreno užasno. Znam da se nismo čuli dugo ali sam u problemu. Imaš li koji minut za mene?

- Da naravno, kaži šta je u pitanju.

- Lili i ja se svađamo na dnevnom nivou. Sve je bilo savršeno ali nikako nije mogla da ostane u drugom stanju, pale su neke ružne reči i ona se pokupila i otišla kod drugarice. Nismo raskinuli već smo se samo odvojili da posložimo stvari u glavi. Zatim sam krenuo kod nje jedan dan da joj kažem da bi trebalo da raskinemo jer smo se oboje malo izgubili u našoj vezi međutim ona mi je saopštila da je ipak trudna. Ja sam pregrizo jezik pošto beba menja apsolutno sve i pomislio sam da se vratimo na staro međutim ona ne želi ni da čuje jer ispada da želim da budem sa njom isključivo zbog bebe. - majko mila španska serija.

- I?

- Pa ništa šta ti misliš o svemu, imaš li neki savet?

- Lukas ne znaš ali evo rećiću ti. Pre pet meseci sam rodila bebu. Imam ćerku Elenu.

- Molim? - viknuo je u slušalicu.

- Da. - nasmejala sam se jer se on šokirao.

- Ko je otac maloj?

- Iskreno?

- Pobogu ženo kakvo je to pitanje. - frkće Lukas a ja kupujem sebi vreme jer ne znam kako da sročim sledeće.

- Iskreno ne mogu da ti kažem njegovo ime. U dubini duše osećam da je on i što više gledam malu znam da jeste. Ali se sve tačno poklapa sa našim boravkom na Maldivima. Kad smo se vratili posle bukvalno dva dana sam naletela na tog tipa pa...spavali smo i eto. Ja trudna i evo sada imam bebu. - Lukas zna za Pabla i šta smo imali u prošlosti, ali pošto on sada ima porodicu i pritom veliko je ime ne želim da se Lukas negde izleti i napravi nam svima pakao od života.

- Maria jebeno me zajebavaš?

- Ni najmanje Lukas. Nisam te zvala jer znam da si sa Lili, znam da uživate i da idete ka braku jednostavno kad sam saznala da sam trudna nisam htela da te remetim. Mislim svakako bi živeo pod stresom mesecima dok se beba ne rodi a bez dokaza da li si otac ili ne. A kad se Elena rodila nisam htela da te zovem jer jednostavno nije bilo potrebe. Dok me sad nisi pozvao.