Nesuđeni

5. Početak

Uživala sam na svom novom radnom mestu. Prošlo je tri meseca a ja sam ukupno od bakšiša zaradila nešto više od dvadeset hiljada dolara. Pare su samo pristizale, nisam stigla da ih potrošim. Izgleda da sam se muškarcima zaista svidela. Takođe me je mama uključila u nekoliko poslova u policiji pa sam i za to primila platu. Mali stan sam zamenila većim, u boljem delu grada i zamenila sam auto i komplet garderobu. Kad kupim sve što mi treba počeću opet da gomilam novac i častim se nekim putovanjem. Od one večeri Pabla više nisam videla. Nije dolazio u klub a Lea mi je rekla da se iščlanio. Još bolje. Život mi je konačno krenuo nekim novim tokom, boljim i nema mesta za terete prošlosti.

- Maria. - Lukas upada u moj stan i donosi picu. On će se pretvoriti u picu definitivno.

- Lukas. Ćao. - Lukas je skoro raskinuo trogodišnju vezu sa verenicom pa je bio depresivan a ja sam mu sve potanko ispričala za Pabla od samog početka. Oboje smo bili povređeni iz različitih razloga ali smo se dobro razumeli. On je stvarno bio dobar prijatelj i slušalac a meni je falilo društva.

- Ja ću poludeti iskreno. - kaže on i vrti glavom.

- Što?

- Pa ne prestajem da mislim o njoj.

- Melani?

- Šta?

- O Melani misliš?

- Ne jebote, o Lili komšinici. Klinka od osamnaest godina.

- Ja mislim o Pablu, razumem te. Sjebani smo i zagoreli. - ne znam kako se to desilo ali poseksali smo se. Bilo je brzo, eksplozivno i zadovoljavajuće. Lukas je odličan ljubavnik.

- Jebote Lukas koj kurac. - oblačila sam se besno i gledala ga kao da je on krivac.

- Ne znam. Isuse.

- Kakav isus majke ti.

- Sjebani smo Maria. Možemo makar da se seksamo. - odmahivao je glavom. Ovo je stvarno trebalo da bude čudnije, mnogo čudnije ali nije.

- Da. Vrlo smo sjebani druže.

- Ovo nadam se ne menja ništa?

- Ne menja jebote, nije kao da te želim ljubavno. - prevrnula sam očima jer Lukas je stvarno čudna osoba.

- Dobro. - opet smo se poseksali. Onda smo seli na patos i pojeli onu poluohlađenu picu.

- Vidi. Možemo da se seksamo i to je to. Poznajemo se deset godina i dobri smo prijatelji nemamo šta da izgubimo. A da se zavolimo nema teorije. - nasmejali smo se oboje na ovo što sam rekla. Bila sam iskrena, Lukas mi je stvarno dobar prijatelj.

- Realno. Ok imamo dogovor. I kad nađemo nekog drugog prestajemo sa ovim. Uredu.

- Naravno. - potvrdila sam naš čudan dogovor. Trenutno ne mogu ni da zamislim da zavolim nekog drugog jebote. Pablo me je stvarno uništio za sva vremena.

Sedeli smo nekoliko sati i pričali, ja sam malo plakala a Lukas me je tešio i onda je otišao. Pozvala sam mamu da se malo i sa njom čujem i otišla na spavanje.

Sutradan sam otišla na posao ranije jer je jedan od kompjutera nešto bio u kvaru pa sam pogledala o čemu se radi. Počela sam da im budem i majstor. Nema veze makar me dobro plaćaju. Završila sam svoju smenu i požurila kući da bih što pre legla u krevet. Ispred mojih vrata sam zatekla zgodnu devojku koja pokušava da ih otključa.

- Izvini a ko si ti? - prišla sam joj i odmerila je.

- Pokušavam da uđem u stan ali ne mogu da otključam. - iznervirano mi je odgovorila.