Nesuđeni

18. Razočarana

- Lili? - otkud ona. Koji šok.

- Maria gde su Pablo i Nikolajevič?

- U provodu. Šta se desilo Lili, nemoj da me plašiš jel sve uredu?

- Poludeću eto šta se desilo. Moja prijateljica Rouz ima nešto sa Nikolajevičem i pratila ga je do kluba gde je on sa Pablom i videla ih u društvu neke dve klinke. Ubrzo su napustili klub a ona ih je pratila do zgrade gde valjda živi jedna od njih jer su obojica otišla tamo. Zvala me je i vrištala u slušalicu, deca su sa Lukasom a ja se bojim jer je ona temperamentna i može svašta da napravi. Mislila sam da je pogrešila i zato sam došla ovde jer ne znam šta da radim i gde da idem. Šta ću sada.

- Ubiću ga. Jebeno ću ga ubiti. - mrmljala sam a Lili me je bledo gledala.

- Jao Maria izvini, vidiš koliko sam poludela jebote ti i Pablo ste zajedno a ja ne kontam šta pričam.

- Daj mi broj od te Rouz i ostani ovde sa mojom decom molim te.

- Da naravno. - obukla sam se brzinom svetlosti i ušla u auto. Rouz mi se odmah javila imala sam sreće.

- Halo?

- Rouz zdravo, ovde Maria, Pablova žena. On je sada sa Arsenijem jel tako? Jel možeš da mi kažeš gde se nalazite ja stižem brzo. - izdiktirala mi je adresu smetena poprilično.

- Jebeno ću ga ubiti.

- Razumem delimo isto osećanje. Molim te sačekaj me ispred zgrade stižem kroz deset minuta. - bila sam brza, devojke žive blizu izlaska iz grad u siromašnijem delu grada.

- Ja sam Maria. - pružila sam ruku jedinoj ženskoj osobi ispred zgrade. Bilo je tri iza ponoći i nije bilo žive duše napolju.

- Dada znam. Rouz. - jedva mi se nasmešila i krenule smo po zgradi cunjajući od stana do stana.

- Mislim da su ovde. - pokazala mi je rukom ka vratima gde su se čula dva ženska glasa i histerično smejanje.

- Pozvoniću. - pozvonila sam i vrata mi je otvorila bukvalno klinka od jedva dvadeset godina.

- Da? - malo se uplašila kad je videla mene i Rouz ali smo kao furije uletele u stan i zatekle onesvešćenog Arsenija na patosu u dnevnoj.

- Gospode bože. Arsenij, jebote jel me čuješ probudi se. - Rouz je vikala sumanuto na njega a on nije reagovao. Ovo nije dobro.

- Ko ste vi i šta radite ovde kad imamo društvo? - klinka je viknula a iz neke sobe čija su vrata bila zatvorena započelo je žensko stenjanje. Tako je, tako brže, odličan si.

- O mamicu ti tvoju. - uletela sam kroz vrata, skoro da sam ih izbila iz zida a klinka je ladno sedela na patosu pored kreveta i stenjala sama sa sobom. Pablo je ležao go na krevetu polu mrtav isto kao Arsenij. Pokušala sam da ga probudim ali bezuspešno.

- Šta si mu uradila skotino? - povukla sam kučku za kosu i nabila je uza zid.

- Ja ovaj ništa. Samo smo se družili. - cvilela je a ja sam je povukla na dole čupajući je za kosu. - Pogledaj ga. Jedva diše glupačo. Nemoj da si ga pipnula dok se ne probudi sam jer je na ivici da mu stane srce. Jebem ti sve hoćeš zbog malo kurca da ubiješ čoveka. Ovaj ovde ima četvoro dece jadnice. - prišla sam Pablu i podigla mu glavu koja je preteška jebote. Pozvala sam Rouz u pomoć i obe smo ga podigle u polusedeći položaj a ja sam mu nabila tri prsta u usta i ispovraćao je sve po patosu. Povraćao je kao ludak neku penu i nešto zeleno. Nekoliko puta sam mu izazvala povraćanje dok nije samo krkljao bez da izbaci išta. Dala sam mu malo vode koju je nesvesno popio i vratila ga da legne na stranu.