Iznenadjenje

2.

Nakon dva dana razmisljanja o pakovanju i uzbudjenju koje mi prolazi kroz celo telo ne mogu da docekam nas polazak..

"Ajde devojke, ustajte da doruckujemo pa da krenete" probudio me je mamin glas.
"Evoo" odmahnula joj je Keti, ali ja sam istog trena iskocila iz kreveta, sa podocnjacima do poda jer od uzbudjenja nisam ni spavala, ja nikada ne mogu sa spavam noc pred polazak.

"Mimi sta ti se desilo sa licem, izgledas umorno", kaze mi mama. "Ma mije mi nista samo nisam bas najbolje spavala",
"Pako ces spavati, kad danas idemo" ukljucuje se i Keti i svi smo prasnuli u smeh."Ajde mama samo ti idi dola sad cemo mi, samo da se umijemo i operemo zube" opet ja.
"Vazi, idem ja dole, a vi da dodjete za 10 minuta, imate jos sat i po do polaska" izlazi iz sobe i zatvara vrata.

Keti i ja smo usle u kupatilo, umile se, oprale zube, namestile krevet i otisle do kuhinje. Tamo su nas cekali mama i tata. "Dobro jutro tata" obe smo rekle u glas
-"Dobro jutro devojke"
"Sedajte, ohladice se jelo" ukljucije se mama.

Nakon obilnog i ukusnog dorucka ustale smo od stola i otisle u sobu. Presvukle se ja sam obukla moje omiljene harmerke koje su jako udobne i super su za put. "Jel mozes da verujes oopet idemo avionim, nakon 6 godina" rekla mi je Keti i obe smo prasnule u smeh.
-"Koliko dugo nismo videle baku i deku, bas sam ih se uzelela" kazem joj. "I ja sam ih se uzelela"

I tako je nase caskanje prekinula mama, "Ajde izlazite, zakasnicete na avion"
-"Ooo da" uzele smo kofere i izjurile iz kuce..