Ante...

347 9 4
                                    

Točno su prošla dvadeset i tri dana i deset sati od kako sam zadnji put vidio Tessu. Zapravo, vidio i pričao s njom. Onoga dana je pokupila stvari i zauvijek nestala iz mog života. Ne znam kako da se ponašam, što da kažem, ali proklete vijesti su mi uništile vezu i udaljile me od jedine osobe koja mi je ikada značila. Moja Tessa!

Dečkima iz reprezentacije sam sve objasnio još prvoga dana. Mateo me nazvao tek idući dan i Bogu hvala, vjeruje mi i sam razumije kakvi su mediji. Samo ona ne razumije, samo ona ne želi poslušati pravu istinu.

Udaljio sam se dosta od dečki, maknuo se od društvenih mreža. Instagram mi je nestao u roku što kažeš keks. Bolje da ne govorim kakav sam na treninzima i utakmicama. Ne mogu se koncentrirati na ništa. Jedino važno mi je bila ona, a sada sam i to izgubio. Kako da dođem do nje i objasnim joj sve?

Začuo sam zvuk poruke na mobitelu i uzeo ga u ruke. Poruka u grupi... Ne ulazim po par dana u tu grupu. Ona je još uvijek u njoj i prije nekoliko dana se prvi put oglasila. Nisam htio ništa govoriti jer sam se bojao da ne izađe iz te grupe. Znam koliko voli dečke i koliko joj znače.

Kova: Vi ste svi popizdili! Fali mi netko normalan u ovoj grupi.

Šime: Želiš reći da mi nismo normalni?!

Nasmijao sam se nekako na njihove poruke i odlučio se javiti nakon dugo vremena.

Rebić: Zar misliš da ste ikada bili?

Šime: Ante???

Lovren: O MOJ BOŽE!

Kova: Ante ...

Pjaca: Napokon!

Lovren: Jedva smo te dočekali, brate!

Rebić: :)

Ostavio sam im emoji i ugasio internet. Znam da će uskoro krenuti i navaliti s porukama, a zbilja nemam volje ni snage ikome išta odgovarati i govoriti. Pogotovo ne sada kada se osjećam kao zadnje govno.

Kako je ona? Gdje je moja Tessa?

Groupchat: CNT 2018Donde viven las historias. Descúbrelo ahora