Iako sam se ohladila, i dalje sam ljuta.
Razlog : babe
Babe kao bake, jel... Žene koje su imale priliku odgojiti svoju djecu, razmaziti ih, pružiti im ljubav, ali nisu, pa to pokušavaju nadoknaditi preko unuka.
I to ne bi bio problem da ne ruše autoritet roditeljima tog djeteta.
Ako sam ja rekla da nešto ne može, onda NE MOŽE.
Taman i da je najgluplja stvar na svijetu.
Ja sam rodila to dijete, ja.
Ja ću ga i odgajati, mene će slušati!!
"Ali one ti pomažu"
Jesam li ja tražila pomoć?
Ako nisam nikoga pitala, zamolila, nisam tražila pomoć.
A to što su se one ponudile, pa nisam luda da dobijem, logički.
Ali ako one očekuju ZAHVALNOST za nešto što ja nisam tražila, to je malo too much.
Mogu se ja snaći i bez njih.
Jedna je mene rodila.
Od njene ljubavi nisam imala ni lj.
Sve što je ikad napravila za mene, platila sam duplo.
Često i batinama.
Sve što sam naučila, naučila sam sama. (peglati, šminkati se, složiti odjeću itd.)
Nije bila uz mene kad je trebala.
A čula sam svašta od nje, da joj je žao što me rodila, da me ne voli, da sam joj teret...
(jedan od razloga zašto sam za slobodu izbora, bolje da žene šobace nego da to dijete kasnije pati)
Druga je rodila njega.
Ne znam točno što se dogadjalo medju njima, ali vidim da je ostavilo posljedice na njemu.
Da je željan ljubavi, ali to neće pokazati.
Dan danas ona za njega govori da je ovakav, onakav... A tko je za to kriv? Pa ti si ga trebala odgojiti.
I sad kad se pokušava promijeniti, ona ga tjera i gura od sebe
Dakle, ako sam ja rekla da je dosta tog kupovanja slatkiša, onda je DOSTA.
A ne da ja dodjem doma, svaki dan, i nadjem po 2,3 čokoladna mlijeka, 5 vrsta čipseva, 5 čokolada, 5 sokova, itd.
Ne pretjerujem, nažalost.
DOSTA JE!
Ako sam ja rekla da nema mobitela, onda ga nema.. Ima određeno vrijeme kad može biti na njemu i gotovo.
"Ali ja bih htjela odmoriti, a njoj je dosadno".
Da, i?
Bilo je i meni dosadno, a u moje vrijeme nije bilo mobitela.
Pa sam se snalazila i nikad nisam govorila da mi je dosadno.
Uvijek bi nešto novo izmišljala.
Nije me nitko drugi trebao zabavljati.
Boli me kad vidim kako mi je dijete nemaštovito. Kako ne zna šta bi sama sa sobom.
Jer je naučila da je netko (čitaj : babe) zabavljaju.
Moj je posao takav kakav je, smjene su takve kakve jesu i ja tu ne mogu puno.
Ali čim smo nas dvije duže same zajedno, njoj mašta proradi.. Jer ja ju ne zabavljam.
Onda uzme puzzle, olovke, bojice... Knjigu!!!!!
Naravno da želim da moje dijete ne bude ničega željno, ali ne želim ni da sve uzima zdravo za gotovo, što trenutno i radi, pa kad ja viknem na neke stvari, onda sam ja najgora.
Da se pitalo njih dvije, moje dijete sa osam godina ne bi znalo samo napraviti sendvič, natočiti si soka, neka osnovne stvari.
Mislim, halo, to nije normalno!
Pa neka sam ja najgora
