Ponedeljak ujutro.
Nisam se naspavala.
Spavala sam možda nekih 45 minuta.
Znači,ve me živcira.
A inače volim ponedeljak.
Kasnim,naravno.
Iako,nisam dugo,začudo.
Dočekaju me prvo dvije kolegice.
Jedna se valjda nadrkana rodila.Za nikoga nema lijepu riječ.Osim za svoje pse.
Svi su glupi,jedino je ona pametna.
Svakome nadje manu,a sebe ne zna pogledati.Ili svoga sina.
Kukala je neko vrijeme kako nema novaca,a kupuje mužu sat od 5.000kn.
Druga s lažnim smiješkom,koji mi inače ne smeta,ali...nisam se naspavala...
Njoj je sve smiješno,čak i ono što ne bi trebalo biti.
Mijenja mišljenje,ovisno o tome jel ova prva u blizini.
Ali,nije loša žena.Da se s njom normalno razgovarati.
A onda dodje majstor.Visok,ćelav.
Star,prepotentan.
Mijenja raspoloženje kao žena u PMSu.
Jedan dan se s njim može normalno razgovarati,a drugi dan napada ljude zbog sitnica.
Većinom mene.
I ja ne valjam,a svi drugi valjaju.
Nitko ga ne voli,i svi šute,ja mu kažem sve u facu.
Lako je imati muda na poslu,i još kad si majstor,pa ljudi uglavnom šute da mu se ne zamjere.
Ajde imaj muda doma.E to ne smije.Tamo je izgleda manji od makova zrna.Žena je glavna.
Laže čim zine.On,ne žena.
Žena djeluje okej.
S nama je radila žena,koja kad bi tražila pauzu,ne bi je bilo po 20 minuta.Nikad joj ništa ne bi rekao.
Ne daj Bože da mene nema 6 minuta,eno ga,već drami bezveze.
Prije dva tjedna sam nosila hlače,koje imaju rupu.Tvorničku.
Dobro došao u 21. stoljeće,postoje isparane hlače.
I baca on meni neke posprdne fore.
Ja mu ne ostajem dužna.
Više ne šutim.
Ne mogu.
Dosta mi je.
Dosta su me maltretirali doma.
Dosta su me maltretirali u školi.
Jel meni na čelu piše :"Vreća za ispucavanje frustracija.Navalite narode"?
Onda kažu : "Ti se sa svima svadjaš"
Ne,ja se ne svadjam,samo uzvraćam.Ne šutim više.Ne mogu.Dosta mi je toga.
Ne šutim.Uzvraćam.Kome?
Svakome tko mi kaže nešto ružno,neprimjereno,posprdno,uvredljivo.
Nema šanse da šutim
Prva nikad neću 'napasti'
Neću se praviti da mi je netko dobar ako ga očima ne mogu vidjeti.
Što mnogi rade.
Ne uvlačim se u guzicu nikome.
Ako me prihvatiš takvu kakva jesam,trudit' ću se biti još bolja.
Nekad mi i uspije.
I uvijek najgore prodjem.
Bila je situacija prošle godine,gdje me majstor zamalo udario.
Drugi,ne ovaj ćelavi.
Ovog sam čak smatrala i prijateljem.
Bio mi je prijatelj i voljela sam s njim raditi.
Rekla sam šefu što je bilo.
I što se dogodilo?
Apsolutno ništa.
Ništa mu nitko nije rekao.Niti sam dobila od njega ispriku.
Premještena sam u drugu ekipu,ovu gdje sam sada.
Kažu da se prepirem puno s ljudima.
Ubijte me,ali ja na neke gluposti i nepravdu ne mogu šutjeti.
Ne mogu.
Pogotovo kad se pljuje po nekomu.
Mrzim tračanje.
"Ovaj je ovakav,ovaj je onakav"
Ajde,pogledaj sebe malo u ogledalo.
Tako i za mene pričaju...
Mislim,meni pričaju.
"Zašto se ne središ?"
Zato što sam se jedva probudila,jedva se ustala.Dobro da sam se počešljala.Za koga da se sredim?Našminkam?Za vas?Za kutije?Za prašinu?Sredim se par puta godišnje kad idem nekuda.
"Ti si stalno umorna"
Nisam stalno,ali jesam.
Osim svakodnevnih obaveza,tu su i moji drugari zvani Anksioznost i Depresija.Pa i kad hoću spavati,ne mogu,jer se oni igraju unutar moje glave.
"Tebi treba seks"
Život me jebe svaki dan,skupa sa mojim drugarima,zar to nije dosta?
"Nadji dečka,nemoj biti izbirljiva"
Budimo realni,nisam lijepa da mogu biti izbirljiva.
I ne smatram da sam izbirljiva,nego neću i ne želim biti sa svakim.
Postoje i takve cure/žene.
Uskoro ćemo biti osmo svjetsko čudo.
Priče za bivšeg / "Ti njega još voliš"/"Zašto se ne bi pomirili?"
Ne pada mi na pamet pomiriti se s nekim kome je na prvi pogled bitnije sve osim vlastitog djeteta.
Znam da to nije istina,i da ga je*e ponos/inat,što već,i da ju voli najviše na svijetu.
I nikad neću nikome dati da kaže suprotno.Ili da je loš čovjek.Nije.Samo je glup.
Ne vrijedjam.Navodim činjenicu.
Ne,ne volim ga više,ali da,još malo mi je stalo do njega.
Ne,ne na taj način i ne bih se pomirila s njim da budemo opet zajedno.
Stalo mi je do njega jer je bio jedan dio mog života,jedan bitan dio.I ostat' ćemo zauvijek vezani zbog djeteta.
I voljela bih da se pomirimo,da budemo u dobrim odnosima,zbog djeteta,da budemo prijatelji.
Jer kao što rekoh,on nije loš čovjek,samo glup.I naivan.
"Zašto ti je problem ...nazvati nekoga/jesti sa svima u menzi/..."
Zato što postoji nešto što se zove socijalna anksioznost i ja je imam.To je jedna polovica moje drugarice anksioznosti.Problem mi je.Vama nije.Nismo svi isti.
"Sve je to u tvojoj glavi"
Logično.Nije mi u jetri.Normalno da je to sve u mojoj glavi.Tako to ide.I ja ne mogu ništa protiv toga.
Ne,neće mi pomoći ni motika ni vježbanje.
Svi su ljudi isti.Ja znam jednog takav je i drugi.A takav je zbog toga.
Ne znam sad opisati te razgovore.Ali evo primjer
"Joj,kako je ona debela.To je zato što svaki dan ždere u MCDonaldsu"
Na takve razgovore posebno popizdim.
Sve i da netko ždere u MCDonalds 8 puta na dan,svaki dan i tako godinama,šta to tebe briga?
Ždere li za TVOJE novce?
Plaćaš li ti toj osobi račune?
Ne?Zašto je to onda tvoja briga kako netko izgleda,koliko jede i šta jede?
Osjećaš li se ti bolje kad tako nekoga komentiraš?
Zašto?Zar je tvoj život toliko jadan pa prebacuješ fokus na druge?
Ima jedna izreka koja kaže ovako nekako : "Šuti ako nemaš niša lijepog za reći"
○○○○○○○○○○○○○○○
Malo sam se raspisala i mogu vam reći da mi je lakše 😎
