Ljubav prema zlu

Sastanak na kiši

Divan početak škole. Kiša. Bila sam sve isplanirala, šta obući, kako napraviti kosu, našminkati se, i eto. Sve je palo u vodu. Danas nisam imala teške časove. Prva dva su mi bila tjelesni. Profa je dobar pa nas je sve pustio. Išla sam sa Emmom, svojom najboljom prijateljicom,na kavu. Imale smo crni kišobran, i pošto smo i jedna i druga bile u crnom, izgledale smo kao vampiri. Kad smo kod njih, ja sam jedna od cura koje vole fantaziju, i iskreno, nekad povjerujem da postoje.
"Pazi ko ide prema nama" reče Emma dok sam ja gledala u nebo koje je izgledalo kao da će se otvoriti, iskreno, plašila sam se pomalo. Trgnula sam se i pogledala prema toj osobi.
Mogla sam šta i vidjeti. Bio je to Leo. Kao i obično, sam. Bio je u crnom, baš kao i ovaj dan.
Činio se... Ljutito.
Ovaj put je samo prošao pored nas. Nije se nasmijao kao onda. I daa.. Imao je prelijep osmijeh, čak kažu da su sretnici oni kojim se nasmije. Znači, među njima sam.
"Kako je lijep. Da li je ikada imao curu? Šta misliš Elly? Elly? Čuješ me?" - čuo se Emmin glas
"Da, da. Čujem te. Nego, o čemu si pričala?"
Samo me pogledala. Znam da je ljuta, ali jednostavno ne mogu prestati misliti o Leu. Čini mi se da se zaljubljujem.
"Elena!"
Okrenula sam se. Gotovo niko me nije zvao Elena.
Bila je to starija žena. Profesorica u gimnaziji, ja mislim. Nasmijala sam se i krenula prema njoj.
"Dobar dan, zvali ste me. Jel vam mogu kako pomoći?"
Za svoje godine je bila veoma visoka, negdje oko 170 cm. Imala je velike bore na licu i čudan nos. Oči su joj bile plave, čak su mi na trenutak izgledale kao da su sive. Usne su joj bile male, ispucale, i žarko crvene. Od ozbiljne, pomalo stroge žene, pokazalo se lice jedne umiljate, nježne i dobre starice. Nasmijala nam se sa širokim osmijehom. Imala je tako lijepe zube i prelijep osmijeh.
"Izvini ako smetam, ali za tebe sam samo i čula" zastala je i pogledala prema nebu.
"Poznaješ li mog unuka Lea? Onog crnog visokog momka, sa crnim očima?"
Samo sam gledala u nju. Bila sam zbunjena.
"Da, viđala sam ga par puta. Zašto?" -nasmijala sam se.
Gledala me je u oči na neki čudan način.
"Vidi. Leo je čudan i povučen dečko. Mislite da je zadovoljan sa tim što je sam, ali nije. Treba mu društvo, a ja sam stara za njega. I da, ja sam njegova nana. Čuli ste za mene, vjerovatno."
Nisam znala šta da kažem. Gledala sam tu gospođu i šutila. Čekala je moj odgovor.
"Ovaj... Može, nije problem. Samo..." zaustavila me.
"Večeras u osam. Doći će po tebe." Ponovo se nasmijala. Bila je prezadovoljna.
"I da, Elena. Hvala ti. Dužnik sam ti." i otišla je.
Cijelo vrijeme sam razmišljala o tome. Nisam znala šta obući, ništa. Nestepljivo sam čekala doći kući.