Voli me (Možda u sledećem životu sezona 2)

Dovoljno mi je

,,Ozenices se ti i udacu se ja,al' plakacemo znaj kad god se sretnemo"

Sedim sama na terasi već je 02:30 pijem trecu času vina iznova i iznova premotavajuci sve dogadjaje od kad sam otišla iz njihove kuce.Nakon sto sam rekla Oliviji ono izašla sam i taman sto sam zatvorila vrata cula sam kako je u vrata tresnula času sa viskijem koja je Nikolasu ostala i razbila se,sva sreća pa nije stigla da je razbije o moju glavu.Brzo sam izašla hvatajući Dejva za ruku i svima rekla da moram da idem jer su me zvali sa posla,Nikolasa čak nisam ni pogledala.Dejv me je ceo put ispitivao šta mi je,izbegavala sam odgovor.Kada me je ostavio samo me je jako zagrlio i otišao u hotel u kom odseda.Od tada sam na terasi.Deo mozga mi govori da je dobro da se udaljim,a onaj drugi deo idiotski deo očigledno mi govori da još nešto oseća prema meni i da se borim.Ali kako da se borim?Pa ne gradi se sreća na tudjoj nesreći,nije fer da se borim tako sto ću nekom uništiti vezu,oduvek sam mrzela takve osobe ne želim da se pretvorim u jednu.Ali moje srce se oseća kao da ima pravo na njega,kao da je samo moj i ničiji više i da me bas briga za sve ostale jer je moj.Ustajem i odlazim u dnevnu sobu,palim tv u nadi da mi nešto odvuče pažnju i ide serija neka u koju se taman udubim,ali program prekida Breaking News.

,,Nocas nije proslo mirno.U delu grada gde se odvijaju ilegalne trke,došlo je do incidenta u kom je jedna osoba prevezena u urgentni sa teškim telesnim povredama,ali van životne opasnosti.Ali ono sto je šokantno je da je glavni akter ovog incidenta ime za koje se nije godinama čulo Tuono."

Instinktivno ustajem i oblačim jaknu,tačno znam gde sam se i uputila.

FLASH BACK

,,Znaš za onu ukletu sumu?"

Pita me Nik dok sam smeštena na njegovim grudima upijajuci njegov miris.U tu sumu doslovno skoro niko ne ide,već decenijama kruže priče da je ukleta iako mene to svaki put nasmeje.

,,Znam.Zašto?"

Pitam ga

,,U toj sumi negde na sredini nje,postoji prelepo jezero koje jednostavno umiruje čoveka,kao neka oaza u toj divljini."

Očaravajuće govori

,,Ti si bio u ukletoj sumi?"

Zapanjena sam

,,Tamo odem svaki put nakon trka i tuca."

———————————————————————————

Znam gde je sada.Dovezem se kolima do početka sume i zaputim se da pronadjem to jezero.Iskreno postaje mi jasno zašto je zovu ukletom izgleda kao iz horora,a zvukovi koji dopiru iz nje pogotovo u ovom mrklom mrakom koji je osvetljen jedino mojim blicem od telefona uvlače jezu u kosti.Ali bas me briga,samo želim da ga pronadjem,znam da nije dobro čim se vratio tim tucama.Posle sat vremena lutanja ugledam jezero.I bio je upravu kao jebena oaza,neponovljiv prizor.Pogledom ga tražim i vidim da lezi na travi.Samo pridjem i legnem i ja.Pogleda me,ali ne vidim zacudjen izraz lica kao da je znao da ću doći.Narednih sat vremena ni jedno od nas nije progovorilo,samo ćutimo i lezimo.I osećam se bas kako treba,posle toliko godina osećam mir.Nije ništa čudno to smo samo on i ja.Nikolas i Sofija,dvoje ljudi koji su imali neponovljivu ljubav i koji su se povezali na način koji niko nikad neće shvatiti.Nikolas prekida tišinu.

,,Zašto si odustala od sna da budeš dizajner?"

Pitanje na koje čini mi se oboje znamo odgovor.

,,Poželela sam da budem poslasticar."

On prasne u smeh,ali ne ciničan ne zloban,već onaj iskren skoro dečiji smeh.

,,Nemoj Sofija molim te.Budi iskrena."

Zagrizem usnu da precutim,ali ne mogu.

,,Nisam mogla posle tebe.Posle nas."

Samo cuti i posle dugog cutanja kaže i on

,,Znam,nisam mogao ni ja."

Okrenem se i pogledam ga dok on već uveliko gleda u mene.I osetim da je ovo trenutak da konačno kažem šta imam.

,,Nisam te izdala nikada.Znam da mi ne veruješ,ali Kosta je slagao."

On me samo gleda i promrmlja.

,,Znam."

On zna?Jebeno zna,od kada,kako,sto se nije vratio?
Kao da mo čita misli počne da prica,i oboje sad sedimo.

,,Pre neki dan sam saznao.Ta firma u kojoj si radila je bankrotirala i ja sam pristao da budem partner da bih je spasio,zvala me je vlasnica i dogovorili smo se tako sam uopšte i ušao u tu priču.Pregledavajući sve dokumente i ugovore naišao sam na tvoj i Kostin primerak koji je išao firmi.Vlasnica mi je objasnila kako si ti odbila i uništila jedinu priliku da firma procveta,a iza tog lista se našao list na kom piše tvoje ne odobrenje za dizajn i da firma ne može da sklopi ugovor.Ali Sofija to i dalje ne menja cinjenicu da si u jednom trenutku to želela da uradiš,a još manje menja cinjenicu da si mi odgovorila ne ono vece."

Više nema besa u njemu.

,,Ne menja,ali rekla sam ti ne samo da bih ti prvo ispričala za to pa bih rekla da.Ali ti si otišao bez i da me saslušas."

Suze su mi opet same krenule.

,,Oboje smo pogrešili.Ne možemo sad vratiti vreme.A ja ne mogu da nekome priredim taj bol kroz koji sam ja prošao,i da posle svega nekoga izdam."

Misli na Oliviju.Znam da sada ne može da je ostavi,znam da nije takav čovek da zbog svoje sebičnosti nekoga povredi,ali boli jako boli sto znam da više nikada nećemo biti zajedno.

,,Znam Nik.Ni ja ne želim da nekoga povrediš zbog mene.Samo želim da znam da li je voliš?"

Iako me njegov odgovor može ubiti moram da znam.Vidim da razmišlja šta da odgovori.

,,Da."

Čini mi se da moje srce staje na trenutak.

,,Da volim je,ne kao tebe,ali na neki način je volim.Znam kako ona deluje,ali je zapravo dobra osoba i bila je tu uvek pored mene bez pitanja,trudila se oko mene i uspela da me nasmeje.Meni je dovoljno sto je na taj neki način volim.Jer iskreno nikada nisam ni mislio da ću nekoga voleti dok se ti nisi pojavila.I znam da nikada neću moći da zavolim opet tako kao tebe Sofija,to se desi jednom u životu i nikada više,ali izgubili smo to,a moramo nastaviti život i to upravo radim .Ovo sa njom mi je dovoljno da bih proveo život sa njom."

Sve više placem,ali i osmehnem se jer znam šta oseća ,jer ni ja više neću voleti tako.

,,Znam,mi nismo uspeli,ali moraš imati nekoga."

Kažem,a on se nadoveže.

,,Možda u sledećem životu Sofija."