Voli me (Možda u sledećem životu sezona 2)

Lazni momak

,,Jer nisam ja,nisi ni kriv ti,sinoc grad rek'o je nama da krivi smo oboje..."

,,Obavezno dodji ne prihvatam ne za odgovor,usput povedi pratnju,Nikolas mi je rekao da imaš momka.Vidimo se."

I pre nego sto sam rekla ćao prekinula je Olivija.Od onog dana kada sam joj se našla kao podrška ekstra je ljubazna prema meni i oseća kao obavezu da me pozove u subotu na druženje i roštilj kod njih.Iznervirana se bacam na krevet.

,,Jesi li cula ti ovo?"

Govorim Ariji koja me je naterala da Oliviju stavim na spikerfon kada je videla da me ona zove.

,,Jesam i top.Sredi se kako samo ti umeš i neka crkne Nikolas kad te vidi i to još sa muškarcem."

Ponosno mi govori dok je ja gledam kao da nije normalna

,,Upravu si Ari,ali izostavila si samo jedan maleni nebitni detalj."

Saopstavam joj dok me zbunjeno pita

,,Koji?"

,,To da moj momak ne postoji."

Malo glasnije kažem nego sto sam želela

,,Ajao da."

Lupi se dlanom po glavi

,,Ako kažeš da nije mogao da dodje,Nikolas će znati da lažeš."

Ovo kao da govori više sebi nego meni

,,Jedino da ti neko glumi momka za taj dan."

Ponaša se kao da je našla savršeno rešenje

,,Naravno Arija,kako si pametna evo lepo na ulici ću svako muško koje prodje da pitam,pa koji pristane pristao je."

Ironično kažem

,,Bože koliko sam očajna"

Dodam

,,A Dejv?"

Upita sa osmehom.Dejv je moj trener kik boksa,bio je dok nije morao da se odseli u grad malo dalji od mog zbog oca koji je sam i bolestan.On mi je postao najbolji prijatelj pored Arije,naravno ima savršenu gradju i veoma lepo lice,ali nikada ga nisam pogledala na taj način niti je on mene.Znao je veći deo priče o meni i Niku,mada mu nikad nisam spomenula Nikovo ime niti pokazala sliku ili bilo šta.Mada Dejv je jedina osoba koju bih mogla da pitam da mi glumi dečka na jedan dan i verovatno jedina osoba koja bi na to pristala.Nakon odluke pozivam ga.

,,Da li je moguće da sam tvoje ime ugledao na ekranu?"

Zadirkuje me

,,Da,da moguće je kao sto vidiš."

Kroz smeh govorim

,,Pa čemu dugujem ovaj poziv ili si me samo nazvala da pitaš kako sam?"

,,I to,a i iskreno zbog jedne ogromne usluge zbog koje ću ti večno biti dužna."

Molecivo kažem

,,Reci naravno Sofija."

Verovatno ocekuje da ću reci nešto bitno i veliko,ali kad čuje koliko je glupa usluga kada sam mu objasnila izostavljajuci deo gde je Nik taj momak o kom sam mu pričala uz reci da ne mogu reci razlog zbog kog mu to tražim,prasnuo je u smeh.

,,Ne,ti si luda definitivno,ovo je nešto najjace sto sam ikad čuo."

Govori kroz glasan smeh

,,Da li to znaci da pristajes?"

Puna nade pitam,a on se uozbilji

,,Da li bih ikada tebi mogao reci ne Sofija?"

Subota je veoma brzo došla,a Dejv je došao rano ujutru pa smo imali priliku i da odemo na doručak i popijemo kafu.Već uveliko spremna ranije ga nervozno čekam,premotavajuci svaki mogući scenario u glavi.Odlucila sam da od šminke stavim samo puder i maskaru,kosu uvijem u blage talase i obučem maslinastu usku zelenu haljinu sa dugim rukavima i crne čizme do kolena.

,,Prelepa kao i uvek."

Komentariše Dejv dok mi otvara vrata od kola

,,Pa nisi ni ti loš."

Kroz osmeh govorim

Sto se više priblizavamo Nikovoj kući hvata me sve veća nervoza i želja da kažem Dejvu da se okrene i vrati me nazad,ali ne ispala bih očajna,ovo mi je prilika da pomisli da sam ga skroz zaboravila.
Šaljem poruku Oliviji da smo ispred i otvara se ogromna kapija.Odmah ugledam dve devojke sa Olivijom koje veoma lice na nju,i dva momka preko puta njih kojima ne vidim lice jer su okrenuti.Dejv izlazi prvi iz auta i otvara mi vrata i odmah spaja naše ruke.Momci se okreću i vidim da je to Sebastijan koji razrogaci oči čim me ugleda.Začuju se vrata kuce i izlazi nasmejani Nik koji nas nije odmah primetio Medjutim kako smo se približavali podigao je pogled i osmeh mu je odmah spao sa lica.Dok je rukom stegao času koju je držao toliko jako da me cudi kako nije pukla.Gledam ga direktno u oči i hodam ka njima.
Pa neka predstava počne.