Voli me (Možda u sledećem životu sezona 2)

SADAŠNJOST

,,I kao di-džej vrati me unazad samo stisni replay,nazad u dane kad sve imalo je smisla"

Sećanja mi opet lete na proslost.Nisam verovala da se može umreti od ljubavi,dok u pola godine tri puta i sama nisam završila u bolnici otkad je on otišao.Arija i mama nisu znale šta će više sa mnom,pa su me poslale na psihoterapiju.Odkad je otišao celo telo me je bolelo,koza,svaka kost u telu.Organizam je odbijao hranu,pretvorila sam se bila u štapić,izgledala sam kao duh,tako sam se i osećala.Kao da mi se duša svaki dan cepala od tela i svakim danom iznova sam prolazila istu bol.Imuni sistem mi je skroz otišao,našli su i previše bakterija u telu,dugo sam ih lečila.Noću sam jedva spavala,budila sam se plaćajući jer svaki dan pola godine ja sam sanjala njega kako odlazi.Tek je psihoterapija počela da mi pomaže,uz obavezne lekove za smirenje.Na poslu su me sami slali na odsustvo svaki put kad bih se pojavila čim bi videli moje stanje.Ali ni sama ne znam kako taj posao je bio jedino sto sam uspela da zadržim,a jedino sto nisam želela jer svaki dizajn me je podsećao na njega.Napokon sam počela i da treniram i dolazim sebi za par godina sam skupila pare i podigla kredit da otvorim svoju poslasticarnicu.Samo sto dalje od dizajna,sto dalje od svega sto podseća na njega.Godine su prošle i moje rane su manje bolele,nisu nikada prestale da bole,ali sam naučila da živim sa njima.Uvek mi je falio i uvek će mi faliti deo duše i celo srce,ali mogu i ovako.
Vrata od stana se sirom otvaraju i Arija je već unutra.Još davno smo prestale da živimo zajedno kada se verila sa dečka svojih snova Ricarda,ali i dalje ima naviku da ulazi a da ne zakuca,sto je meni njena zapravo draga mana.

,,Oblaci se idemo da pravimo neke torte."

Zapoveda mi.Nisam išla u poslasticarnicu jako dugo,izmisljala sam da mi je loše,kako radnice ne bi shvatile.Niti imam želju da odem,jer evo 5 nedelja i 4 dana do njegovog venčanja...sa drugom.I svaki put kad se toga setim kao da samoj sebi lupim samar.

,,Ne idem tamo."

Odlučno joj kažem,nastavljajući da gledam seriju na tv-u,ali Arija kao Arija uzima i gasi televizor te iznervirana stane ispred mene.

,,Sofija sad ćeš još da se krijes tu i da ne ideš u vlastiti lokal zbog tog šipka.Pa ja bih im napravila najlepšu tortu ikada i stajala na svadbi da mu aplaudiram."

Nasmejem se na ovo

,,Neću Arija.Majk njegov brat od strica mi non stop piše,a izbegavam i njega.Očigledno ništa ne zna."

Govorim joj

,,Još bolje,namerno flertuj sa njim."

Zlocasto se nasmeje

,,Nema šanse,svakakva jesam,ali to ne bih nikad uradila."

Sto i jeste.Ionako Nik misli sve najgore o meni sad bih mu samo to potvrdila.

,,Zabole me i za tog Majka i Nika i Oliviju!Dizi svoju guzicu Ricard nas čeka dole idemo u tvoj lokal."

Besno mi otima ćebe s kojim sam se pokrila i odlučim da je poslusam,ipak jeste moj lokal.On će svakako da se venca i posle toga da nestane i to će se zavrsiti.Čim udjem u poslasticarnicu moje drage koleginice krecu da me grle i ispituju kako sam.

,,Dobro je društvo uguši ćete je,ajde da se bacimo na posao."

Ari spasitelj moj.Ricard je ušao sa nama samo da može da je posmatra kako u sarenoj kecelji pravi kolače.U pogledu mu se vidi koliko je voli,a i ona kad njega pogleda nikad nije bila slatkoreciva niti preterano romantična,ali znam da bi za njega sve učinila.Dok ih gledam počinjem opet da verujem u ljubav.

,,Sof,dobro je da si došla.Olivija neprekidno zove i insistira da se vidi sa tobom oko torte."

Obaveštava me Nataša,iako mi nije drago pristajem.

,,Javiću joj onda danas u 16h kod nje."

Obaveštava me opet.
U tačno 16:00h parkiram kola ispred ogromne garaže i zvonom,vrata se otvaraju a ja ostajem bez daha.Predivno dvorište sa savršenim cvećem i terasom.Olivija izlazi nasmejana i zagrli me te me uvede unutra.Kuća je san snova i ogromna je,predpostavljam da su je iznajmili samo dok ne prodje venčanje,ali sam shvatila da to ti nije tako kada je redom počela da mi pokazuje prostorije.Kuća je stilski sredjena,ali opet hladna i previše elegantna sto mi i liči na nju.Ne oseća se kao dom,već više kao kuce koje se slikaju za prikazivanje.Konačno smo stigli do poslednje sobe.

,,A ovo je dečija soba."

Veselo kaže,a u meni se sve preseče.

,,Trudna si?"

Jedva pitam

,,Nisam,ali iskreno planiram uskoro da budem."

Kaže dok zatvara vrata,a meni dodje da pobegnem odatle.I tek onda shvatim da oni planiraju da žive ovde u istom gradu gde i ja.Ne,ne i ne ovo je noćna mora,sad ću još i morati da se selim da ne nalećem na njih dok sa detetom koje planira idu u porodičnu kupovinu,već mi je mrak na ocima od te scene.Kiselo se nasmejem i sednem za trepezarijski sto gde mi ona donese kafu.

,,Za ovu tortu sam se odlucila."

Pokazuje mi sliku iz kataloga prelepe,ali jednostavne torte.

,,Uredu.Mogli ste reci i Anastasiji."

Govorim jer je insistirala bas da ja dodjem.

,,Jesam,ali njoj sam rekla za kolače i slatki sto.Tortu bih ipak da napravite vi,nekako imam više poverenja."

Ljubazno mi govori.Čuje se zvono na vratima.

,,Oprosti sigurno su dobavljači za dekoraciju očekujem ih već sat vremena."

I ustaje da otvori vrata

,,Nik ljubavi otkud ti ranije?"

Čujem je kako govori na vratima i telo mi se automatski ukoči.

,,Zaboravio sam papire ovde."

Taj grub glas koji para svaku nervnu ćeliju u meni.
Ulaze zajedno i iznenadi se kad me vidi i samo mi klimne glavom u znam pozdrava.Odmah se opet oglasi zvono i stigli su dobavljači a Olivija ih veselo dočeka vidi se da jedva čeka da vidi dekoraciju.

,,Sad ću doći samo da proverim dekoraciju."

Vikne i zalupi vratima,ostala je na terasi sa njima.Odjednom vazduh postaje težak i imam osecaj da ću se srušiti.Ja sam ostala da sedim,a on stoji naslonjen na vrata trepezarije.Nespretno ustajem i pakujem katalog i beležnicu.I krećem,a on se ne mrda sa vrata i taman ga okrznem
da prodjem,ali me je uhvatio za nadlakticu.

,,Sofija"

Tiho zarezi.