Voli me (Možda u sledećem životu sezona 2)

Volim te

,,Srce joj čujem, ja zadrhtim kad tu je
Tu je, znam, ova ljubav je posebna"

PROSLOST

Nakon Nikolsove priče o životu smo se jako zblizli toliko da sam i ja njemu ispričala kada je moj otac otišao.Od tog dana postali smo nerazdvojni,Nikolas je nekako uspeo da izbegne očev zahtev da preuzme firmu.Danima sam razmisljala o njemu i svemu sto mi je rekao,mogla sam da ga zamislim kao malog dečaka kako gleda kako se otac izivljava na njegovoj majici,a zatim odbacuje svoje dete i pusta da umre,to su traume za ceo život.Ali obećao je da će prestati sa tucama i da svaki put kad je uznemiren će doći meni.Osećala sam se posebnom jer znam jedina sve,celu priču za koju čak ni Sebastijan ne zna,tačnije zna dobar deo ali ne i taj sa tucama,jer Nikolas zna da bi Sebastijan učinio sve da ga izvuče iz toga a on to jednostavno nije zeleo.Sebastijan je dugo vremena bio u Rimu i konačno se vratio sa iznanadjenjem da je tamo našao i zaprosio ljubav svog života.Mada je više on oduševljen time sto je Nik konačno pronašao devojku i to mene.Postala sam jako dobra prijateljica sa Emom njegovom verenicom i uglavnom smo se svi družili zajedno,a ja sam veći deo nedelje provodila i spavala kod Nikolasa.U poslednje vreme smo oboje imali posla preko glave,ali pronalazili način da uživamo jedan u drugom.Nikolas je napravio ugovor sa Kostom za novi dizajn,ali ce se tek potpisati nakon konkursa.Unapred sam znala da ce Nikolas dobiti konkurs jer su se već tako dogovorili,ali je morao biti odrzan svakako,a ja nisam planirala da idem iako me je šefica ubedjivala bas jer znam.Na kraju me je i Nikolas ubedio da odem samo da bi bar pokazala svoj talenat zbog budućnosti u kojoj ce možda hteti da saradjuju samnom.

,,Ne ide nemam inspiraciju."

Govorim Niku nervozno,dok sedimo na njegovoj terasi i ja već satima pokušavam da dovrsim crtež.

,,Dobro,ajde zatvori oči i udahni duboko."

Kaže i ja ga poslusam i uradim to.

,,Opusti telo skroz i zamisli nešto sto te čini srećnom."

Nasmejem se jer automatski zamislim njega.
Nežno me miluje po ledjima dok prica.

,,E oseti sve ta lepa osećanja koja te obuzimaju na tu pomisao koja te čini srećnom."

Naravno odmah osetim leptirice u stomaku,lupanje srca i kako mi sreća preuzima telo i znam da ovo nije zaljubljenost,ovo je nešto više i jače od toga ovo se zove ljubav.I to ne bilo kakva ljubav,uvek sam smatrala da osoba u svom životu ima tri vrste ljubavi.
Ona prva ljubav,kroz koju prvi put osetiš kako je voleti i zauvek zapamtiš.
Ona najluđa ljubav,ta je najopasnija ta je ona zbog koje bi sve učinio i ideš protiv sveta,a takodje i ona zbog koje malo deo srca večno pati.
I ona prava,ona mirna i sigurna ljubav u koje pronadjes svoje zauvek.
Nikolas je u meni probudio sve te vrsti ljubavi,on je i prva i prava i najludja.Jednostavno znam ovo je muškarac kog ću večno voleti.
Uživam u svojim razmišljanjima,kad on naglo prestaje da mi miluje ledja i udalji se.Otvaram oči gledajući ga nejasno.

,,Sada sva ta osećanja prenesi na crtež."

Kaze mi i ode u dnevnu sobu,a ja se unesem u crtež i uspem,ideje su navirale same od sebe.Odlazim do njega i pokazujem mu,a on se oduševljava opet uz reci da bi više voleo da radim kod njega.Sedimo zagrljeni na terasi i uživamo u picu.

,,Kako si znao da će mi to pomoći da uspem da nacrtam?"

Pitam ga

,,Meni uvek pomogne."

Kaže

,,O čemu razmišljaš kad crtas?"

Upitan,pred postavljajući da su to lepa sećanja na njegovo vreme provedeno sa sestrom dok je bila živa.

,,Na tebe."

Ispali,a ja se sokiram.

,,Mene."

U neverici kažem

,,Volim te Sofija."