Voli me (Možda u sledećem životu sezona 2)

15. oktobar

,,Vidim sve,čujem sve,sve predosećam.Nisi lep,nisi dobar,nisi čaroban."

PROSLOST(poslednji deo prošlosti)

Otvaram oči zaspala sam oko 8 ujutru,sad je 11.Arija već uveliko hrče,ko zna kad je došla a i gde je bila odlučujem da ću je odmah napasti pitanjima kada se probudi.Uvo mi probija glasan zvuk zvona na vratima.Otvaram gde mi ljubazni poštar urucuje paket u zlatnom omotu.Znam već i od koga je i zato ga ne otvaram odmah već prvo spustam na fotelju.Jutros oko 6 sam dugo gledala u ugovor sa Kostom koji je na sreću ostao kod mene da bih pregledala detalje i razmisljala da li sam zaista takva osoba da to uradim,gledajući u moj potpis shvatila sam nešto sto je čak i biznismenu kao sto je Kosta promaklo,a to je da moj potpis ne vredi,potpis mora biti direktora firme u kojoj radim.Osetila sam ogromno olakšanje shvativši da ipak ništa od toga.Tako sam i nazvala Kostu malo pre 8 ujutru saopstila mu to i rekla da ipak ne želim i pocepala ugovor.Posle dugog ubedjivanja je odustao i začudio se kako mu je promaklo to da ne mogu ja da potpišem.Tako sam spokojna i uspela da zaspim.Gledam u kutiju i uprkos svim silama da je ne otvorim ipak to radim.Na materijalu od crvene svile se nalazi ceduljica.

,,Veceras u 20:00h u Vavilon parku.Obuci ovo i onda mi možeš reci zbogom.N.M."

Vadim crvenu dugačku haljinu od svile sa otvorenim ledjima i dubokim prorezom do butine.Tako jednostavna,a tako ocaravajuca.Odlučujem da ću se srediti najbolje sto mogu i otići tamo da sa svim tim samopouzdanjem i podignute glave kažem konačno zbogom.Vece je brzo došlo,haljina mi stoji kao salivena i oblikuje moje telo,od kose pravim blage talase i sminkam se jače.Tačno u 20:00h stižem do Vavilon parka.Svetlost para moje oči.Jelkice u parku su ukrašene malim lampicama a staza prosarana razlicitim bojama latica ruža.Idem putem latica i stižem do sredine parka u kom se nalazi mali sto sa dve stolice prekriven dugačkim belim stolnjakom ukrašen svećama,vinom i dve čaše.Iza sebe čujem korake i okrećem se i ugledam Nika u savršeno skrojenom odelu sa buketom belih ruža,kako se polako spusta da klekne na jedno koleno spusta buket pored sebe i vadi kutijicu sa najlepšim prstenom koji sam ikada ugledala.

,,Sofija budi samo moja do kraja života."

Izgovara dok me gleda u oči.Izgovara sve ono sto sam ikada želela da čujem,ali slike sa Amber u mojoj glavi preovladavaju i nesvesno već mi se otima reč iz usana

,,Ne."

Njegove oči se šire u neverici,ali zapravo nije trebalo da se završi na ne,moj odgovor imao je celu rečenicu u kojoj bih mu rekla ne dok mi ne objasniš sve sa Amber.Ali ta recenica nikada nije bila izgovorena,uvek sam se pitala šta bi bilo da sam je izgovorila,da li bih se nešto promenilo.Nije bila izgovorena,ne zbog moje zanemelosti,ne zbog moje tvrdoglavosti,ne jer nisam želela,već zbog jebenog telefona,njegovog telefona koji je neprestano zvonio i prekinuo me kad sam taman izustila nastavak rečenice.Javio se.I nikada moje oči neće zaboraviti izgled njegovog lica,pogled uperen ka meni,dok je odgovarao samo dobro i dok se polako podizao da stoji i dok je prekidao vezu.

,,Potpisala si ugovor sa Kostom kako ja ne bih dobio konkurs?"

Hladno govori,dok mu u ocima bukti povredjenost.

,,Ne nisam,ja..."

Ali prekida me

,,Da jesi,ne laži me.Dobila si karijeru koju si želela pa si zato rekla Ne sada dok sam kleceo pred tobom.Jedinom osobom pred kojom bih kleknuo."

,,Nismo postigli ugovor."

Branim se

,,Znam,sada mi je javio da je ipak odustao od tebe."

Šta koji?Ja sam odustala ne on.Laze da bi mi se osvetio da bi sebe oprao.

,,Nije tako bilo."

Pokušavam još nešto da kažem,ali njegov oštar glas me ponovo prekida.

,,Boleće te Sofija,boleće te više nego što mene sada boli,kada budem ponovo sklopio svoje srce obećavam ti da će tvoje biti slomljeno da ću sve učiniti da se svaki dan sećaš šta si mi uradila i ja ću biti taj koji će sa osmehom gledati kako se lomiš ispred mene kao što si ti mene slomila"

Okrenuo se i uprkos mojim naporima da ga stignem i glasnim dozivanjem nestao je u noć,a sa sobom poneo i zadnji deo mene.

Reci za koje tad nisam znala,ali obeležiće me za ceo zivot.Trenutak koji je za sva vremena slomio moje srce nepovratno,momenat za koji ću se uvek kajati,ali tada to nisam znala,nisam znala da će posle te večeri nestati i to godinama.Tražila sam ga svuda,ali sam tek kasnije saznala da je iste te večeri otišao i ostavio firmu da se o njoj brine neko drugi,nakon nekog vremena saznala sam i šta se zapravo desilo sa Amber lično od nje kada sam je slučajno srela,a ona me kao drugaricu pozvala na kafu i rekla mi kako joj je Nikolas to vece bukvalno spasio zivot.Otišao je,a da me nije saslušao.Otišao je a da nije ni znao da za sobom ostavlja ruševinu,koja se nikada neće ponovo sagraditi.On je otišao,a ja sam ostala da se kajem celog života,da uzaludno čekam da se vrati,da se sama nosim sa svojom greškom.Ali uzaludno čovek vreme i propuštene prilike ne može vratiti,možda se u sledećem životu nadjemo.Jer kad jednom ispustis pravu ljubav iz svog života ni sa čim je više ne možeš zameniti.