Prevod

2. prevod - 2022.

Sumrak
Stefani Majer

Sedeli su u ćošku kafeterije, najdalje od mog stola u dugačkoj prostoriji. Bilo ih je petoro. Nisu pričali, niti su jeli, iako je ispred svakog od njih stajao pun poslužavnik netaknute hrane. Nisu zurili u mene kao većina drugih učenika, mogla sam da se zagledam u njih bez straha da ću sresti pogled preterano zainteresovanih očiju.
Ali nijedna od navedenih stvari nije bila ta koja mi je privukla pažnju.
Nisu izgledali slično. Od tri dečaka, jedan je bio krupan - sa mišićima poput nekog ozbiljnog dizača tegova, sa tamnom, kovrdžavom kosom. Drugi je bio viši, mršaviji, ali idalje mišićav, medeno plave kose. Poslednji je bio štrkljast, manje glomazan, sa neurednom kosom boje bronze. Delovao je kao dečačić naspram druge dvojice koji su izgledali poput studenata na fakultetu, čak i kao profesori pre nego učenici.
Devojke su bile sušta suprotnost. Visoka je bila poput skulpture. Imala je prelepu figuru, onakvu kakva se viđa na naslovnici izdanja sa kupaćim kostimima magazina "Sports Ilustrejted", onakvu kakva u svakoj devojci pobudi nesigurnost samo zato što se nalazi u istoj prostoriji. Kosa joj je bila zlatne boje, blago talasasta do sredine leđa. Niska devojka je bila poput male vile, izuzetno mršava, sitne građe. Kosa joj je bila tamnocrna, kratko ošišana i nameštena tako da svaki pramen ide u suprotnu stranu.
Pa ipak, svi su izgledali potpuno jednako. Svako od njih imao je belu kožu kao kreč, najbleđi učenici u čitavom bez-sunčanom mestu. Bleđi od mene, albino osobe. Imali su jako tamne oči uprkos raznobojnosti njihove kose. Takođe su imali podočnjake ispod tih istih očiju - ljubičaste, modre senke. Kao da su svi proveli besane noći ili kao da im je neko slomio nos. Ipak njihovi nosevi, sve karakteristike njihovih lica, bili su ravni, savršeni, oštri.
Ali to nije razlog zašto nisam mogla da skrenem pogled.
Posmatrala sam jer su njihova lica, tako drugačija, tako slična, bila poražavajuće, neljudski predivna.
Bila su to lica koja nikada ne bi očekivao da vidiš osim, možda, na stranicama retuširanog modnog magazina. Ili naslikana rukom nekog umetnika kao lica anđela. Bilo je teško odlučiti ko od njih izgleda najlepše.
Svi oni su gledali daleko - kako mi se činilo, dalje jedni od drugih, dalje od drugih učenika, dalje od bilo čega posebnog. Dok sam ih gledala, niska devojka je ustala noseći svoj poslužavnik - sa neotvorenim gaziranim pićem, nezagrizenom jabukom - i ravnomernim hodom, toliko gracioznim da je pripadao na modnoj pisti, otišla.