Prevod

6. prevod - mart 2024.

Sečivo ubice
Sara Dž. Mas

1

Sedeći u sali za veće Utvrde ubica, Selena Sardotijen se naslonila na naslon stolice. "Prošlo je četiri ujutru", rekla je nameštajući nabore svoje grimizne, svilene spavaćice i prekrstivši bose noge ispod drvenog stola. "Bolje bi bilo da je u pitanju nešto važno."
"Da nisi čitala celu noć, sada ne bi bila toliko izmorena", odbrusio je mladić u stolici preko puta njene. Ignorisala ga je i posmatrala druge četri osobe okupljene u podzemnoj prostoriji.
Bili su to muškarci, svi mnogo stariji od nje, i izbegavali su da joj sretnu pogled. Hladnoća, koja nije imala veze sa promajom u odaji, spustila joj se niz kičmu. Odmeravajući svoje sređene nokte, Selena je preko lica navukla masku neutralnosti. Pet ubica okupljenih oko dugačkog stola - uključujući i nju - su pet od sedam najvernijih pratioca Arobina Hamela.
Ovaj sastanak je bio neporecivo važan. Znala je to od trenutka kada je sluškinja pokucala na njena vrata insistirajući da Selena siđe ne trudeći se čak ni da se presvuče. Kada te Arobin pozove, ne ostavljaš ga da čeka. Srećom, njena odeća za spavanje je bila izvrsna kao i njena svakodnevna garderoba - čak im je i cena bila slična. Opet, biti šesnaestogodišnjakinja u prostoriji punoj muškaraca značilo je obraćati pažnju na dekolte kućne haljine. Njena lepota je bila oružje - ono koje je brusila - ali takođe je bila i ranjivost.
Arobin Hamel, kralj ubica, zavalio se u stolicu na čelu stola, riđa kosa mu se presijavala na svetlu staklenog lustera. Njegove sive oči su srele njene pa se namrgodio. Možda su razlog kasni sati, ali je Selena mogla da se zakune da deluje bleđe nego obično. Stomak joj se prevrnuo.
"Uhvatili su Gregorija", konačno je progovorio. Pa, to bi objasnilo zašto jedna osoba nije prisutna na sastanku. "Njegova misija je bila zamka. Drže ga u kraljevskoj tamnici."
Selena je uzdahnula kroz nos. Zbog ovoga su je probudili? Papučom je dotakla mermerni pod. "Onda ga ubi", rekla je.
I ovako joj se Gregori nikada nije dopadao. Sa deset godina, nahranila je njegovog konja kesicom slatkiša, a on je bacio bodež ka njoj, ciljajući joj glavu. Naravno, uhvatila je bodež i od tada Gregorijev obraz krasi ožiljak njenog uzvraćenog bacanja.
"Da ubije Gregorija?", zahtevao je Sem, mladić koji je sedeo sa Arobinove leve strane - mesto koje je obično zauzimao Ben, Arobinov drugokomandujući. Selena je vrlo dobro znala šta Sem Kortland misli o njoj. Znala je od kad su bili deca, kada je Arobin uzeo pod svoje i proglasio je - nju, ne Sema - za svog štićenika i naslednika. To nije zaustavilo Semove pokušaje potkopavanja. Čak i sada, sa sedamnaest godina, Sem je idalje bio godinu dana stariji od nje i idalje je znao da će uvek ostati drugorazredan.
Selena se nakostrešila na prizor Sema na Benovom mestu. Ben će ga verovatno ugušuti zbog toga kada se vrati. Možda bi ona mogla da poštedi Bena truda i obavi to umesto njega.
Selena je pogledala Arobina. Zbog čega on nije ukorio Sema što sedi u Benovoj stolici? Arobinovo lice, idalje zgodno uprkos srebru koje počinje da izniče u njegovoj kosi, ostalo je ravnodušno. Mrzela je tu nečitljivu masku, pogotovo kada je kontrolisanje njenih sopstvenih izraza lica - i ponašanja - ostalo pomalo teško.
"Ako su uhvatili Gregorija", Selena je otezala prebacujući pramen svoje duge, plave kose, "onda je protokol jednostavan: pošaljite plaćenika da mu sipa nešto u hranu. Ništa bolno", dodala je dok se napetost širila prostorijom. "Dovoljno da ga ućutka pre nego što dobije šansu da progovori."
Što bi Gregorije verovatno uradio, ako je u kraljevskoj tamnici. Većina zločinaca koji su odvedeni tamo nikad se nisu vratili nazad. Bar ne živi. Čak ni u prepoznatljivom stanju.
Lokacija Utvrde ubica bila je strogo čuvana tajna, koju su je trenirali da čuva do poslednjeg daha. Ali čak i da nisu, verovatno niko ne bi verovao da je elegantna vila, kuća u najuglednijem delu Riftholda, dom jednih od najboljih ubica na svetu. Gde se bolje kriti nego u centuru glavnog grada?
"A ako je već progovorio?", izazivački je pitao Sem.
"Ako je Gregorije već progovorio", rekla je, "onda ubite sve koji su čuli". Semove braon oči su zasijale kada mu je uputila smešak znajući da će ga iznervirati. Selena se okrenula ka Arobinu. "Ali nas nisi dovukao ovde da bi to odlučio. Već si izdao naređenje, zar ne?"
Arobin je potvrdno klimnuo, usne su mu bile samo ravna linija. Sem je ugušio svoje neslaganje i skrenuo pogled ka pucketavom ognjištu pored stola. Svetlost vatre se rasporedila preko zategnutih, elegantnih crta Semovog lica - lica, rekli su joj, koje bi mu zaradilo bogatstvo da je išao majčinim koracima. Ali je Semova majka odlučila da ga ostavi ubicama, ne kurtizanama, pre nego što je preminula.
Tišina je pala i burna buka joj je ispunila uši kada je Arobin izdahnuo. Nešto nije bilo u redu.
"Šta još?", pitala je naslanjajući se napred. Ostale ubice su se koncentrisale na sto. Šta god da se desilo, znali su. Zašto Arobin njoj prvoj nije rekao?
Arobinove sive oči postale su hladne kao gvožđe. "Ubili su Bena."
Selena je uhvatila naslone na stolici. "Šta?" Ben - Ben, uvek nasmejan ubica koji je trenirao koliko i sam Arobin. Ben, koji je lečio njenu smrskanu ruku. Ben, sedmi i poslednji pripadnik Arobinovog užeg kruga. Imao je jedva trideset godina. Selenine usne su se povukle, otkrivajući joj zube. "Kako to misliš, ubili?"
Arobin ju je posmatrao, blesak tuge mu se zasevao na licu. Pet godina stariji od Bena, Arobin je odrastao uz njega. Trenirali su zajedno. Ben se postarao da njegov drug postane nepremašiv kralj ubica i nikada nije sumnjao u svoje mesto drugog po komandi. Grlo joj se steglo.
"To je trebalo da bude Gregorijeva misija", Arobin tiho reče. "Ne znam zašto je Ben bio uvučen. Ni ko ih je izdao. Telo su mu našli u blizini kapije zamka."
"Imate li njegovo telo?", želela je da zna. Morala je da ga vidi - da ga vidi poslednji put, vidi kako je umro, koliko rana je zadobio pre smrti.
"Ne", Arobin je odgovorio.
"Zašto prokleto ne?" Stegla je pa opustila pesnice.
"Zato što je mesto bilo puno čuvara i vojnika!" Sem je prasnuo, a ona je okrenula glavu prema njemu. "Kako uopšte misliš da smo saznali za to?"
Arobin je poslao Sema da vidi zašto se Ben i Gregorije nisu vratili?
"Da smo mu poneli telo", Sem je rekao, odbijajući da odstupi od njenog prekornog pogleda, "doveli bismo ih direktno do Utvrde."
"Vi ste ubice", zarežala je. "Trebalo bi da budete u mogućnosti da vratite telo, a da vas ne primete."
"Da si bila tamo, isto bi učinila."
Selena je unazad gurnula stolicu toliko jako da ju je prevrnula. "Da sam bila tamo, ubila bih ih sve samo da vratim Benovo telo!" Šakama je lupila o sto, zatrešavši čaše.
Sam je naglo ustao, rukom uhvativši dršku mača. "O, čuj tebe. Naređuješ nam kao da ti vodiš udruženje. Ali ne još, Selena." Odmahnuo je glavom. "Ne još."
"Dosta", Arobin je odbrusio, ustajući iz stolice.
Selena i Sem se nisu pomerili. Niko od drugih ubica nije progovorio, ali su se uhvatili za svoje izabrano oružje. Uživo je videla kako su izgledale tuče u Utvrdi; oružja su bila deo samoodbrane za niihove nosioce isto koliko su bili tu da spreče Sema i Selenu da ne naude jedno drugom.
"Rekoh, dosta."
Ako bi Sem zakoračio prema njoj, izvukao mač čak i za dva i po centimetra, skriveni bodež u njenom ogrtaču našao bi novi dom u njegovom grlu.
Arobin se prvi pokrenuo, uhvativši Semovu bradu u jednu ruku, terajući mladića da ga pogleda. "Obuzdaj se ili ću ja to uraditi umesto tebe, dečače", rekao je tiho, "Budala si jer si je izazivao večeras".
Selena je zaustavila svoj odgovor. Mogla je da se nosi sa Semom večeras - ili bilo koje drugo veče, kad smo već kod toga. Ako bi došlo do tuče, ona bi pobedila - uvek je pobeđivala Sema.
Sem je pustio dršku svog mača. Arobin je sklonio ruku sa Semovog lica, ali se nije odmakao. Gledajući u pod, Sem se odmakao do druge strane savetničke prostorije. Prekrstivši ruke, naslonio se o kakeni zid. Idalje je mogla da ga dohvati - jedan pokret njenog zgloba i krv bi mu lila niz vrat.
"Selena", rekao je Arobin dok mu je glas odzvanjao u tihoj prostoriji.
Dovoljno krvi je noćas proliveno, nije im potreban još jedan mrtav ubica.
Ben. Ben je bio mrtav i nije ga bilo. Nikada više neće naleteti na njega u hodnicima Utvrde. Nikada neće previjati njene rane sa hladnim, veštim rukama, nikada je više neće zasmejati svojim šalama ili razvratnim anegdotama.
"Selena", Arobin je ponovo upozorio.
"Gotova sam", rekla je, govoreći svima ali idalje gledajući Sema, "Idem da vratim Benovo telo". Mišić u Semovoj vilici se zategao, ali je mudro gledao u stranu. "Ne očekujte da ću vam pružiti istu čast kada na vas dođe red".
Nakon toga se okrenula i popela spiralnim stepenicama do vile. Petnaest minuta kasnije, niko je nije zaustavio kada je izašla kroz kapiju i zakoračila na tihu, gradsku ulicu.

2

Dva meseca, tri dana i oko osam sati kasnije, sat na kaminu oglasio je podne. Kapetan Rolf, gospodar pirata, je kasnio. Kasnili su i Selena i Sem, ali Rolf nije imao opravdanja, ne kada već dva sata kasne po rasporedu. Ne kada se nalaze u njegovoj kancelariji.
Nije bila njena krivica što su zakasnili. Ona nije mogla da kontroliše vetar, a razdražiljivi mornari su sigurno odugovlačili uplovljavajući u arhipelag Mrtvih ostrva.