Nevaljao

chapter 21

note: hvala svima na pregledima i glasovima, idu zanimljiviji delovi jer ide i raspust, od škole glavu ne dižem. Da ne bih pisala i na kraju dela, u 22. delu ide još jedan plot twist, tako da kad ga budete čitali nemojte da mislite da sam nešto promašila ili da pomislite da ne čitate priču na koju ste kliknuli pri ulasku na platformu koja je dar od boga. HVALA JOŠ JEDNOM SVIMAAAA

Upleo je prste u tvoje i krenuli ste ka ulazu. Kako si se približavala, u tebi je rasla konfidencija jer si znala da sada nije vreme za tužne poglede i neprijatne trenutke. Zvuk udaranja potpetica se sada jače čuo a kada je Dušan uvideo da si se isprsila uputio ti je osmeh koji te je ohrabrivao i davao potporu za ono što si nameravala. Na ulazu je bilo tri stepenika koji su bili oko dvadeset centimetara svaki. Podigla si nogu i sa zanosom povetarca, otkrila ti se noga do kolena. Prvo te je Dušan sačekao da dodješ do njega da bi čučnuo i odvezao kaišić sa štikli. Gledala si ga sa visine i osetila si neku prolaznu emociju koja ti je davala vetar u ledja.

Sekunda koja je prošla kada si ušla je prošla jako zanosno i osećala si se kao da si ušla u tvoju drugu šansu za život. Mentalno si se pripremala da prodjete kroz sve ozbiljne konverzacije o detetu, Tijani, novinama, novom životu sa njim i činjenici da ćeš biti majka. Ulaz je direktno vodio u dnevnu sobu koja je bila prostrana, sa mint - roze kombinacijom boja. Kao da je bila refleksni odraz cele njegove porodice. Sela si na dvosed zajedno sa Dušanom dok su Miloš i Andjela seli zasebno na foteljama. Fotelje su se slagale sa trosedom koji su bili fine braon boje ali ti se dopalo što nisu bile kožne već plišane koje su davale posebnu notu braon boji.

"Navali se slobodno, odmori. " Dušan ti je u pokretu sedanja rekao jer je znao da ćeš kao dama sesti i prekrstiti noge. Kosu si sklonila iza uva jer ti u tom trenutku nije trebala otmena ispeglana frizura već ti je trebala realna slika tebe.

Šta bude bude - pomislila si da njegovi neće da te zavole ali te snaga nije napuštala. Pogledala si levo desno dok si se navaljivala na naslon i u oko ti je upala uramljena slika.

"Kafa, može?" Sladjana koja još nije sela prvo se pobrinula da imate nešto da popijete. Vratila ti je pogled na centar sobe gde ste bili na okupu .

"Može, naravno" Svi su bili za po jednu. Kada je shvatila da niko ne pije sa šećerom uputila se ka kuhinji i ostavila vas na samo pet minuta. Za tih nepunih trista sekunda uspela si da uputiš nekoliko osmeha koji su bili odgovor na pa kako ste putovali? Dušan je čak uspeo da stavi pola jabuke u usta koja je bila tek na polovini sečenja. Kao da je majka tačno znala da joj neće odoleti. Zato ju je i ostavila jer inače je Dušan ne bi ni video.

"Znala sam da ćeš je pojesti, verovatno je nisi ni oprao, je l da?" Sladjana je na poslužavniku nosila pet šolja kafi. Andjela je veselo ustala kao tinejdžerka i uzela dve šolje koje su bile izdvojene. Jedna je bila crna sa belim srcem na sredini a druga je bila bela sa crnim srcem na sredini. Kao da su namerno pripremili za vas dvoje. Približavala vam se i prvu je stavila ispred Dušana a u trenu kada je šolju namenjenu tebi spuštala, udarila je mali nožni prst u ivicu stola i pola šolje se prosulo tebi u krilo. Brzo si raširila noge ali je već bilo prekasno.

"IZVINI, IZVINI, IZVINI" Izazvala je reakciju kod svih. Brzo je sklonila šolju na stočić i otrčala u kuhinju po krpu. Dušan je ustao i uhvatio te je za ruke kako bi se kafa ocedila sa tvoje haljine na pod. Oboje ste gledali na dole, okrenuti lice o lice dok su vam noge bile razmaknute. Miloš je sedeo i promatrao jer je oduvek bio miran čovek. On čak nije ni paničio kada je Dušan izvrnuo zglob na utakmici kada je imao samo jedanaest godina. Sladjana, mirno i polako je spustila sve ostale šolje na sto i stavljajući poslužavnik pored, zaobišla je stočić da dodje do vas. U tom trenutku Andjela je dotrčala sa roze magičinom krpom koju je bacila na pod izmedju tvojih štikli i dok je čekala da upije svu kafu, drugom krpom je brisala haljinu kako bi što manja fleka ostala.