Nevaljao

chapter 22

"Tijana, ajde molim te idi do Jovančeta, kaži da sam te ja poslao da pitaš da ti pozajmi šrafciger." Tijana je u svojoj sobi htela da postavi led sijalice jer si joj ti to kupila. Znala si da to želi više nego ikada od kad nije bila u dobrom finansijskom stanju. Tebi one nisu značile ništa, ali da vidiš njen osmeh nakon dugo vremena ti je toliko značilo. Znala si da ima anksioznost duboko u sebi i da je ta ljutnja na tebe bila samo deo te depresije. Bilo je kasno kada si shvatila da nisi trebala da joj prekidaš vezu svaki put kada bi te nazvala.

Ali ja sam bila sa Dušanom- bio je tvoj izgovor koji si pokušavala da uturiš sebi u glavu da je ispravan i validan.

"Odmah, odmah, idem ja prečicom preko Koste." Pojurila je ka ulazu kuće da se preobuje.

Kosta je bio upravo taj obližnji parkić preko kojeg su bile ucrtane blatnjave putanje a oko njih nekakva uvenula trava jer su samo stariji ljudi prolazili tuda. Ni jedna normalna majka ne bi dozvolila detetu da se igra tu.

"Tijana nemoj, može Dejan da te sačeka, nije to toliko hitno da ideš." Nevena je samo htela da je posavetuje dok je spremala večeru.

"Ma ja želim, mogu sama." Zalupila je vrata tako jako i doduše veselo kao i svaka devojka od šestnaest godina.

Ona je živela u kući i ono što je najviše volela je kada joj ti dodješ i učiš kod nje u sobu. Volela je da te gleda i da ti se divi. Imala je kratku braon kosu za kojom si ti paničila jer nisi želela da budeš plava. Tačno si znala kada je uhvati napad panike i tada si joj davala tablete. Zato su te i Dejan i Nevena zavoleli. Bila si im prva medicinska pomoć, prva podrška i uvek si bila ljubazna toliko da si bez sramote prihvatala i treću palačinku koju su ti ponudili kao jedinom gostu na Tijaninom rodjendanu.

Izašla je i krenula da pevuši pesmu Nema ljubavi u klubu od Buča jer je to jedini bend kojim je uspela da pomuti tvoj ukus za muziku. Bio je jul, veoma topao dan, a to veče bilo je sparno. Kada je zakoračila travnjakom, u uglu kod ostarele crvene klackalice sedela su dva starija muškarca koja su šmrkali kokain koji se obavezno kupovao svakog prvog u zgradi pored koje Dušan živi.

"Mala, dodji ovamo da vidiš šta imamo." Vikali su standardne upadice. Tijana je bila zgodna devojka, iako nije imala dovoljno para da se uklopi u standard društva imala je kombinacije svoje odeće koje su se mogle nazvati cool. Ignorisala je dovike koje je čula i nastavila pravo.

"Ja ne bih išao tamo- tamo ti je ludi Mare" Zaustavila je svoje noge i poslednji put zakoračila unapred kako ne bi stajala na jednoj nozi. Progutala je knedlu i odlučila da ne nastavi u tom pravcu. Okrenula se ali su ta dva muškarca krenula da idu prema njoj.

"Nisi htela da nas slušaš, e pa sad češ bogami ići kod Mareta." Pripretili su joj a u tom trenutku ju je anksioznost obuzela. Nije mogla da se pomeri ali kada su ova dvojica videli da se Mare stvarno približava otišli su od nje- kao da su isparili. Tijana je pokušala da se okrene ali je bila prespora. Mare joj se približio i rukama okrenuo. U tom trenutku tri metka su prošla pored njihovih glava. Buka je nastala a to su ova dva muškarca pokušala da ga oteraju. Malo je reći da Tijana nije mogla ni da zaplače od straha. Kada su shvatili da nemaju više metaka, izvukli su šaržer i bacili na Mareta. On se toliko iznervirao što su ga omeli u njegvom planu i bez i jedne reči izvukao nož, bio je to bajonet, i prerezao Tijanu na tri mesta. Prvo koje mu je bilo najbliže je prostor duž leve ključne kosti jer je ona bila za pola metara tačno niža od njega tako da je njegova ruka sa bajonetom samo trebala da sklizne. Tijana nije uspela ni da udahne vazduh normalno, već je izvadio sečivo iz nje i povukao dva fatalna poteza. U sledećih pet sekundi je samo izvršio dva uboda i to jedan pored drugog.

Tijana je pala već u nesvesnom stanju od prvog proreza a Mare je otišao za onom dvojicom. Pala je prvo na kolena a zatim na bok i umrla je držići se za stomak. Mare je uspeo direktno da joj preseče jednu od grana aorte, najbitnije i najveće arterije, koja ishranjuje levu ruku i polovinu glave. Nivo kiseonika joj je pao, zato je ostala u komi dok joj je krv pravila lokvu pored njene glave. Ona dva uboda nisu bila bez efekta. Dovoljna su bila da prorežu stomak u koje su ušle sve moguće bakterije iz spoljašne sredine i dovele je do infekcije krvi za nepunih deset minuta. Niko je nije ni pronašao već policija koja je došla pozvana od strane stanara koji su čuli pucanj. Pošto je park bio odmah iza Tijanine kuće, normalno je da su roditelji bili medju prvima koji su došli.