Nevaljao

chapter 31

note : ovo će imati dosta smut-a tako da ko ne voli nek samo preskoči, lakše će mu biti. Kažem da će lakše da mu bude jer ko bude čutao nek spremi sonu kiselinu.

U već pola dva nastala je zbrka u stanu. Drama kreće.

"Ne znam šta daobučem."

"Šta fali ovome?"

"To je previše svetlo."

"Ovo?"

"Ne mogu to da nosim, još uvek nisam smršala."

"Molim?!"

"Još imam stomak od trudnoće, ne ide, jebi ga."

"Imaš da nosiš ovo i da me pitaš je l mogu još. Kako si tako nastrojena prema sebi? Ti si predivna."

"Ali ako obučem to, onda ću morati ove štikle." Savila si se pored ormana i izvadila neraspakovan par.

"Eeee, pa te sam ti ja kupio."

"Jesi, ali su mi previsoke, meni treba nešto niže."

"Obuj patike."

"Ne mogu patike, napraviće mi žulj na peti. Pogotovo što imam bele, videće se krv."

"Pa ti onda obuci.... Ovo, i onda možeš sa ovim štiklama." Dušan je izvukao belu skoro providnu košuljicu i sive farmerke zajedno sa običnim sivim salonkama.

"Ovo je bolje." Uzela si farmerke da se prisetiš koje su beše.

"Naravno da jeste. I šta je problem sa stvarima kada ćeš svakako uniformu da nosiš."

"Joj, uniforma! Dobro si me podsetio." Ostavila si stvari njemu u ruke i brzo si se okrenula ka drugom kraju da uzmeš uniformu i da je opeglaš.

"Pa opeglana je."

"Opeglana je pre godinu dana, ne znam kako se nisam setila da je operem." Istrčala si iz ormara a Dušan sa sve stvarima za tobom.

"Ma opusti se, tebi poči je tek u četiri?"

"Da, ali moram i kosu da sredim. Šminka." Krenula si da peglaš. "Pa spusti te stvari negde, šta ih držiš." Dok se okretao da ih stavi na krevet pričao je.

"A što moraš toliko da se središ? Pa zar stvarno ne znaju da si se porodila i da si poslednji put spavala nedelju dana pre nego što se Miki rodio. Meni si sasvim okej."

"Naravno da sam ti okej i mrtva. Moram da se sredim, pomisliće da uopšte ne brinem za sebe. Mogu da pomisle da tako ne brinem ni za dete."

"Koga boli kurac, Emija."

"Mene boli! Trni mi kurac!"

"Pa baš zato sto ti trni, trebalo bi da te nije briga."

"Hajde ćuti više i donesi mi neku tašnu, bilo koju."

"Hoćeš on-"

"Može bilo koju koju si mi kupio. I onako ja nemam ni jednu."

Završila si sa peglanjem, zatim si i kosu takodje opeglala. Nije ti se nesto dopalo što je duža a i farba je nestala, tako da si ponovo plava. Silazila si niz stepenice a Dušan te je pratio do auta sa sve Mihajlom.

"Hajde, voli te mama." Poljubila si sina kroz prozor auta.

"A tatu ne voliš?" Savio se i on.

"Pa hajde i tebe da volim."

"Pazi kad se parkiraš, motaš volan prvo u levo." Rekao je cinično nakon poljupca.

"Jebi se bre."

Kada si stigla, nastala je prava pometnja. Ti, devetnaestogodišnja devojka, došla je na posao u novom crnom džipu BMW X6. Izašla si iz njega dostojanstveno, mada su salonke još više sabijale umor. Krenula si svesno na sprat bolnice u ruci držeći prada S crnu tašnu u rukama, spremna da obučeš belo i da staviš stetoskop.