Crveno Crna Lista

Kraj

2 sedmice kasnije:

Opet su me uspavali kad se budim osjećam se dezorjentisano zar ne mogu me pustiti da normalno zaspem.Pogledam okolo sebe soba je ista, ali na meni nema donjeg veša, pobogu skupljaju mi se suze u očima.Ugledam Umberta nagog blizu sebe.Babygirl šta bih ti sve učinio.Sve što moja duša želi je da ti budeš sretna, ako mi ne možeš podariti ono što pripada meni i samo meni moraćeš trpiti ovo.Ako me ti ne želiš dovešću neku koja je rada da bude sa mnom.Da li želiš to?Suze mi se kupe u očima.Želiš li to.Nemoj molim te.Krene ka vratima.Vrati se molim te.Drži kvaku čvrsto.Reci to reci da me želiš.Ruka mu drhti dok moje podrhtale usne izgovaraju te riječi."Želim te!"

Nakon toga hitac i muk.Umberto je ranjen.

Jednom u Mračnom Strancu, Mark Tven opisuje da anđeli kad čine zlo oni ni ne znaju da ga čine, jer je toliko nevin i čist anđeo da zlo ne vidi kao zlo.I ne prepoznaje kao zlo.Jer svoje akte i postupke čini misleći da su ispravni.Nije siguran da su to greške već da čini ispravno.Ne vidi razliku.Ali đavo je sam po sebi zao i kriv.Da li je onda i anđeo kriv?Kad dobro zna da je zlo?Jednostavno dobro gleda zlo previše dugo i navikne se toliko da mu i to zlo postane normalno.Uništi se gledajući.Jednostavno se umori.Tako da i kad počini zlo to postane normalno.Tada je zlo opet zlo, a dobro postaje zlo.

Jeseni tamo nekad Gospodnje.

U početku mi ne daju da priđem vratima, ali suzama namolim stražara.I uletim kad imam prilike.Jednog momenta sam i zaspala na Umbertu.Kada su se pojavili njegovi ljudi i htjeli me izbaciti borila sam se lavovski.Ali srce njegovo me je dozvalo čula sam Kad je Umberto rekao Babygirl.Onda su me pustili na miru.Otišla sam da se istuširam.

Probudio sam se i lijevo rame mi je u zavojima.Dok dolazim sebi i gledam po prostoriji vidim ljude, svoju ekipu.Ali nje nema, Babygirl prošapćem.Kad nema odgovora proderem se gdje je na ljude koji su mi najodaniji, ali ništa nije bitno pored nje.U kupatilu.Čujem da progovori jedan.Dignem se i krenem je tražiti.Kad imam šta i da vidim raj božiji.Moja malena je pod mlazom vode gola kao od Boga stvorena i dodiruje se tamo gdje meni pripada i pripadaće.Zausti samo Umberto i zagrize usnu.Pustim vrata da se zatvore da me čuje i krenem odmotavati zavoj.

Zašto zaustavljaš vrisak i zadovoljstvo.I to ono koje pripada meni i nabijem tijelo uz njeno u koraku.Zašto?" Da li znaš da je kuća pokrivena kamerama, ali ne brini ovaj snimak ću samo ja gledati jer kupatilo nadzirem ja, šapnem joj.Zašto si odmotao zavoj?Stavim joj prst na usta shhh.Ovo će nam biti prvi put i želim da me osjetiš u svoj snazi zarežim.

Bićeš moja.Umbertova Babygirl.

Zime Gospodnje tamo nekad:

Kada sam bila sama u životu upoznala sam divnu baku sa kojom sam provela divne momente, ali je došlo vrijeme da se vrati svojoj porodici u Pariz.A meni je ostala pozivnica za odmor tamo.Čudno je kako sam tada doživjela najveću nesreću tamo, ali sam dobila tebe Umberto.Da nisi te noći to video ne bi me nikad potražio i ne bi bili suđeni jedno drugom.Ovako si ti moj poklon.A ne proklestvo.Kada sam bila najusamljenija ti si došao i nazvao me Babygirl.

Njegov Dnevnički zspis:

Nije važno ni ko sam ni šta sam.Nije važno moje ime ni prezime.Nije bitno ni zanimanje, ali ja sam pisac.Nije bitno ništa već samo pitanje: " Samac ili Samica"?Mnogi pisci se promovišu društvenim mrežama i sličnim medijima.A ja biram anonimnost.Jer neposrednost samoće mi je nezamisliva.

Da, ja jesam usamljeni pisacbu potrazi za srodnom dušom.Pisac koji piše o psihološkom o psihičkim problemima.O fazama razvoja duše kroz život.Čudno je to kako ljudi su otuđeni, a sve manje važnosti pridaju pojmu usamljenosti i samoće.Vidite to nije definisano kao duševna bolest, ali je okidač za mnoge.Je, zaista.Da li ste ikad bili usamljeni?Reći ćete da jeste.Ali zbilja ono baš usamljeni.Da imate osjećaj da će Vam duša raspasti se ako samo ne izađete iz stana i sa nekim popričate.Jer samoća je Samica duše.Zato iako sam ušao u kasne četrdesete tražim i dalje svoju Juliju.Stojim na groblju deset godina je prošlo od smrti moje prve žene i čujem nekog kako plače.Ne znam kako znam, ali znam.Jednostavno osećam.To je moja Julija.Poznam je jer sam je upravo tako zamišljao.I znam jednostavno osećam.Plače, ali pobleže pre nego me srete.Tako stojim tužan i razočaran kad ugledam na zemlji tekst Samac ili Samica.Nemoguće kažem sebi.Opet bolje pogledam i vidim da sam u pravu i da ispravno vidim.Ponesem ga kući bez da znam način da joj ga vratim.

Njen dnevnički zapis:

Samoća je savremena bolest na koju malo ko obraća pažnju.Ovo nije običan tekst.Samo poređenje Samoća ili Samica.Samoća je osoba koja je sama i usamljena.A pojam Samica odnosi se na zatvorsku ćeliju gdje bude zatvorenik prisilno osamljen i kažnjen.To je međusobna igra riječi.

Sam,Samica - osoba muška ili ženska koja je sama.

To je ono što bi rekli zezancija sa riječima poigravanje sa umom.I dalje teksta nema...Čitajući ovo vidim da sam pogođen ovom karmičkom igrom.Kako same život igra sa nama.Ali nađem njenu stranicu na internetu nisam ni sumnjao da se se svemir zeza sa mnomZove se Julija naravno.Evo sjedimo dve godine kasnije na groblju kraj naših umrlih sa dvoje djece naše.

I dokazujemo da Samoća nije Samica.Kad Vam je neko suđen.A ono šta sam ja naučio da i na groblju ne morate biti usamljeni jer anđeli paze na Vas.

....Otuđili smo se Umberto i ja.Zove me Babygirl, ali više to nije Umberto kojeg sam znala.Sve je počelo sa njegovom prevarom na koju je bio prisiljen dok je bio otet.Život ili smrt pa biraj.Ali ja mu to ne mogu oprostiti.Ne ide.Povjerila sam mu sve.On ne shvata bojim se da će opet.On tvrdi da mu ne vjerujem.Da ga udaljavam svojim nepovjerenjem.Znam to sve, ali ono što on ne zna je da mi se javila bolest podvojenih ličnosti.Zato i stvaram dnevničke zapise, jer ne mogu se više boriti sa bolešću.A ja to ne mogu nikom reći.Pa ni njemu.Jer osudio bi me, možda bi me odgurnuo od sebe i naše dvoje dijece.Kako da mu kažem.La familia je inače primitivnih shvatanja još pogotovo po tim pitanjima.Bolest sve više napreduje i ja ne znam šta da radim.

...Umberto, otkud ti?Obično ne ulazi u moju sobu u zadnje vrijeme.Zvonio ti je telefon juče i javio sam se.Bio je to doktor, psihijatar bolje rečeno.Zašto mi nisi rekla da ti se to dešava.Da nemaš pare za skupi lijek.Zašto nisi tražila od mene.Suze mi krenu na oči.Žao mi je volim te, ali bojala sam se.Javljaju mi se crne misli da nestanem sa ovog svijeta, da samo smetam i tebi i svima.Kako možeš to reći mi?To je istina.Ne, to nije istina tako je u tvom umu.Sad ćeš još reći da sam i luda.Ne, nisam to htio reći.Samo hoću da ti pomognem da budem tu za tebe.Samo molim te reci mi jesam li ja bio uzrok tog poremećaja.

Šutiš.Znači jesam.Moji grijesi su te ipak stigli.Poželim da umrem sad.

Nemoj budi tu za mene zauvijek za mene.

 

Zauvijek za tebe.

Tako je i trebalo biti ali nije.