Part 5

1.6K 43 0
                                    

Cele noći sam bila budna i čekala ga. Imam toliko pitanja. Ne mogu tek tako da dodjem u neku ne poznatu kuću, punu nepoznatih ljudi i da tamo mirno spavam. Nisu me zaključali u sobu, s obzirom da sam pomislila da hoće kada je Stefan rekao Matiji da me ne pušta.

Kada sam ustala i izašla na terasu bilo 11:47
Noć je bila prelepa sa terase. Pogled. Sve. Ali sve ovo je previše.

Odrasla sam bakom, majkom mog oca, kada su moji roditelji otišli u Egipat. Ili sam tako mislila sve do danas. Imala sam samo četiri godine i ne sećam ih se puno. Baka me je odgajila u velikoj kući u malom gradu. Uvek sam imala sve što poželim jer je ona bila velika i moćna advokatica. Ali nikada nisam volela to bogatstvo koje sam imala. Zapravo ja je nikada nisam mnogo pitala o mojim roditeljima. Ali i kad je pitam, odgovori nešto ne razumno. Otišla sam na fakultet u Ameriku i tamo saznala za ovu firmu. Naravno sve je to Stefan isplanirao da bi ja došla ovde. Moram da ga pitam zašto. Šta se desilo mojim roditeljima, sve me to zanima ali ne znam gde je on sada.

Sišla sam niz stepenice i u kući nije bilo nikoga. Ušla sam u dnevni boravak i sela pored velikog kamina koji se polako ali sigurno gasio. Svakako je bilo jako toplo jer je Jul.

Na polici pored kamina stajale su knjige. Barem nešto dobro u ovoj kući. Ustala sam i krenula da pretražujem, valjda ima neka dobra. Sve su vezane za finansije, menadžment i marketing.

' 101 pravilo života ' piše na jednoj knjizi koju sam uzela i ponovo sela na kauč.

Čitala sam je nekih pola sata, dok nisam čula glasan zvuk otvaranja metalnih kapija i automobila. Ubrzo je u kući uleteo Stefan besan kao ris, a za njim i Matija.

Nisu me videli jer sam u dnevnom boravku a oni su se samo popeli na sprat. Ali ne na drugi, nego na treći.

Etna, nemoj. Stefan je bio jasan. Nemoj da ideš na treći sprat. Samo nemoj.

Bila je moja dobra strana. Moj andjeo čuvar. Dok je u isto vrrme djavo u meni govorio

Šta Stefan misli da je on. Idi sada odmah gore i vidi šta je na tom zabranjenom mestu.

Iz nekog razloga uvek poslusam djavola.

Nesigurno sam se pela na treći sprat. Ali jako sam se plašila. Dopirali su zvukovi. To je bio Stefanov glas, ali i još nekoliko ljudi. Sve mi je govorilo da ne idem gore ali ipak sam se popela i našla ispred vrata iza kojih su dopirali ti glasovi.

Okej, šta sada? Sigurno ne bih trebala da uđem ovde!?

Ipak sam odlučila da neudjem u tu sobu već u sobu pored.

To je kancelarija. Rekla bih Stefanova pošto je mirisala na njegov parfem. Bila je okrečena u crno isto kao i njegova soba. Ne volim tu hladnoću kod njega.

Šta pričaš glupačo, zar je bitno šta voliš a šta ne voliš kod njega?

Glas u mojoj glavi je idalje vrištao na mene.

Pogled mi se zaustavio na ramu za slike. Na njemu su stariji čovek i žena i jedno malo dete. Nemogu reći da je to on ali po tim tamnim prodornim očima rekla bih.

Na stolu pored je stajao meni dobro poznat papir na kom je pisalo ' Ugovorni brak '

Otvorila sam fasciklu i premotala na zadnju stranu gde su naši potpisi. Moj prelep rukopis drhtavo je napisao Etna Leonoreva, dok je ispod njega stajalo grubo Stefan Tomović.

" Izgubila si se devojčice. "

Okrenula sam se a ispred mene je stajao Stefan besno me gledajući. 

" Mislim da sam bio jasan kada sam rekao da ovde ne dolaziš. "

Prišao mi je skroz i mogla sam da osetim njegov dah na svom licu. U sobi nije bilo upaljeno svetlo, već samo svetlo koje je dopiralo sa ulice, osijavalo je njegovo besni lice.

" Nisi mi ti tata, da mi narediš gde smem a gde ne smem da idem "

Odgovorim istim tonom.

" Nisam ti tata ali sam ti muž. I sada živiš u mojoj kući i poštovaćeš pravila koja ti ja kažem."

" Uostalom ovde nema ničeg opasnog, zašto ne bih smela ovde da budem. "

Zasmejao se na to i odmakao se od mene. Otišao je do radnog stola i iz fioke izvadio pištolj.

" Misliš da nema?"

Uozbiljio se potpuno i bez reči ga vratio u fioku. Prišao je ponovo bliže meni.

Prolazio mi je sve bliže, dok sam se ja uporedo udaljavala za korak. Ali onda sam osetila da sam se skroz primakla zidu, i da sada nemam kud. Stefan nije stao, nastavio je ka meni sve dok nije potpuno priljubio svoje telo uz moje.

Svoju šaku je stavio na moj obraz i blago kažiprstom prelazio preko njega što je stvaralo jako čudan osećaj u mom telu. Nisam oklevala, i gledala sam ga direktno u oči, ali on je često pogled spuštao na moje usne.

" Moraćes da me slušaš. "

Prošaputao je na moje uho i blago ostavio vlažan poljubac na moj vrat.

Ispravio se i zagledao u moje usne, ali pre nego što je bilo kasno, okrenula sam glavu u drugu stranu.

To ga je očigledno razljutio pošto mu se pogled ponovo smračilo i grubo me uhvatio za lakat.

" Sada nećeš izlaziti iz svoje sobe. Lepo sam ti rekao da budeš dobra devojčica i da me slušaš, ali ako nećeš, onda mogu i na drugi način da te naučim kako da budeš poslušna."

Uvukao me je u sobu i zatvorio vrata. Čuo se zvuk ključaonice i odmah sam krenula da udaram po vratima.

" Pusti me Stefane. Retarde."

" Samo se nadaj."

Bespomoćno sam skliznula na svoja kolena.

" Mrzim te Stefane Tomoviću. "

Proderem se iz sve snage, cela soba je odzvanjala. Nije bilo odgovora, samo je otišao i ponovo me ostavio samu u suzama.

His QueenWhere stories live. Discover now