His Queen

Part 18

( Etna pov )

" Etna, dušo. Spremi se, želim da te povedem u obilazak hotela His Queen. Moram da ti objasnim neke stvari, koje ne znaš. "

Moja baka izgledala je jako ozbiljno dok je izgovarala te reči. Klimnula sam glavom i krenula ka svojoj sobi.

"Obuci se u crno."

Dodala je moja baka, kada sam se okrenula videla sam da me Stefan pažljivo posmatra.
Namignuo mi je na šta sam se nasmejala a onda se okrenuo ka baki i počeo da priča sa njom nešto.

Jako se brinem u vezi njega. Znam da ga sveža rana idalje mnogo boli, znam iz iskustva. On to ne pokazuje jer je godinama stvorio kostim, koji idalje hladno nosi.

***

" Stefan mi je rekao da si već bila u ovom hotelu. "

Rekla je moja baka kada je njen vozač parkirao preskupi Audi na parking hotela His Queen. Izašle smo iz auta i krenule ka ulazu.

" Ali ti si bila samo u onom delu za goste, za javnost. Danas ću ti pokazati drugu stranu hotela."

Ušle smo unutra i baka se odmah zaputila ka velikim stepenicama koje vode na drugi sprat. Kada sam ovde bila sa Stefanom, bili smo u sali za proslave, ali nisam ga ni pitala da mi pokaže ceo hotel. Nije me interesovalo. Čak mi ni gospodja Lope nije pokazala unutrašnjost hotela.

Kada smo se popele na drugi sprat, prizor koji sam videla je bio prelep. Sa unutrašnje terase može da se vidi ceo privi sprat. Duž hodnika bile su sobe sa urednim brojevima na vratima. Kristalni luster krasio je ceo prizor. 

Baka je krenula ka liftu i ušla u njega ne čekajući mene. Potrčala sam i stisnula je dugme sa brojem 7. Uvek sam imala straha od visine, sedam spratova nije malo.

" Gde sada idemo?"

" Na poslednji sprat, koji je zabranjen javnosti, i gostima hotela."

"  I šta se tamo dešava?"

" Svi ilegalni poslovi. Zapravo ilegalni transport oružja."

Klimnula sam glavom i pogledala se u ogledalu. Moje lice je izgledalo zbunjeno, ali ipak i radoznalo da sazna sve što je od njega sakriveno.

Lift se otvorio i moja baka je prva izašla. Odmah na izlazu su nas sačekali dva sekjuritija koji su me presekli pogledom.

" Dobar dan gospodjo Lorenova. "

Pozdravili su je oboje i krenula je dalje.

Ceo hodnik je okrečen u crno, sa jako malo detalja. Nastavila je hodnikom i ušla u jednu od prostorija.

" Ovo je sala za sastanke."

Sala je bila ogromna sa velikim stolom i barem 40 stolica za poslovne partnere. Ako se oni uopšte mogu nazvati poslovnim partnerima.

Sve je bilo crno. Samo je na vrhu stola, gde je bila jedna stolica za kojom je predpostavljam sedeo Stefan bio jedan lap top.

" Hajde idemo dalje."

Rekle ja moja baka i izašla iz prostorije.

Ispred nas se pojavio jedan stariji čovek, rekla bih oko četrdesetak godina. Iznenadio se kada je video moju baku.

" Elizabeta, draga. Tako te dugo nisam video šta radiš ovde."

Rekao je grubim glasom i strogo poslovno zagrlio moju baku.

" Edvarde, dušo. Došla sam da sve svoje akcije prepisem na svoju unuku."

Okrenula se ka meni i tada me je Edvard prvi put pogledao.