His Queen

Part 12

( Etna pov )

Probudila sam se u tamnoj sobi, koja je mirisala na meni poznat parfem. Cela soba je u crnoj boji, krevet, zidovi, radni sto, zavese... Ali tako je lepa, sa velikom terasom sa pogledom na fontanu ispred kuće. Na parkingu ispred nije bilo Stefanovog auta, ali bila su još dva crna automobila.

Izašla sam iz sobe i otišla do svoje da se spremim, kada je u sobu ušla Ivana.

" Dobro jutro Etna, gospodin Stefan je rekao da se obuče te u tamnije boje jer danas idete na jedno mesto... "

Nije završila rečenicu, otišla je u moj garderober i izvukla nekoliko crnih stvari.

" Gde idemo?"

Ni dobro jutro da kažem. Već odmah pitanja.

" Ne mogu to da vam kažem."

" Gde je Stefan sada?"

" Na poslu je, vi ćete ići sa Matijom. "

Šta? Jel moguće da je posle svega samo otišao. Nije me ni sačekao da idemo zajedno na posao.  Ili me makar probudio. I sada moram da idem sa Matijom, kog sam videla svega dva puta u životu.

" U redu."

Rekla sam potvrdno iako bih sada počela da se derem i histerišem, ali znam da nije ona kriva. Ali uradiću to čim ugledam Stefana.

" Obucite nešto od ovih stvari."

Izašla je i ostavila me u garderobu zajedno sa nekoliko pari crnih pantalona i crnih majica.

Uzela sam jednu majicu u ruke, i prepoznala je. To je moja majica koju sam kupila u Americi. Otvorila sam brzo deo sa obućom i ugledala sve patike koje sam imala u stanu. Osmeh mi se odmah pojavio na licu. Stefan je ipak poslao nekoga po moje stvari.

Obukla sam crne helanke, usku majicu i preko dugačak kaput. Osećala sam se prijatno u svojim stvarima.

Sišla sam u trpezariju i tamo me je čekala kafa i doručak. Na brzinu sam jela i sačekala Matiju koji je ubrzo došao.

" Gde idemo?"

Rekla sam dok mi je on otvarao vrata G - klase.

" Videćeš."

" Šta? Nećeš da mi kažeš?"

" Stefan kaže da si napast, ali mislio sam da samo preuveličava. Možda je upravo."

Ušao je u kola i krenuo da vozi. Matija je jako kul osoba, iako je ovo tek treći put da ga vidim, oduvek je bio zanimljiviji od Stefana, a ne smarač kao on.

" Kao prvo, nisam napast. Kao drugo, zašto Stefan misli da sam napast? I kao treće, odgovorićeš mi na pitanje gde idemo."

" Naravno sefice, idemo na groblje."

" Šta?"

Matijine reči su me šokirale, ali čak ne znam da li u pozitivnom ili negativnom smislu.

" Kod tvojih i Stefanovih roditelja, on nije mogao da te vodi, zato što ima hitan sastanak u hotelu."

Sada sam se setila da nikada nisam pitala Stefana za njihov grob. To je zato što mu možda idalje nisam verovala, ali posle svega što se desilo moram da počnem da mu verujem. Jer zapravo sve što je on pričao je stvarno, moji roditelji su stvarno mrtvi.

Vid mi se zamaglio od suza, ali sam ih brzo obrisala jer ne želim da plačem pred ovim čovekom koji nije dužan da me gleda ovakvu.

" Šta sve znaš o njima?"

Pitala sam ga nesigurno, Matija je kratko pogledao u mene i brzo vratio pogled na put ispred sebe.

" Ne puno. Stefan ne priča toliko često o njima. Znam isto koliko i ti."