( Etna pov )
Jako svetlo koje je upiralo u moje oči polako me je probudilo. Idalje mi je vid bio mutan i jedva da sam mogla da vidim prostoriju u kojoj se nalazim. Ali tek posle nekoliko sekundi shvatila sam da su mi ruke i noge zavezane za stolicu na kojoj sedim. Pokušala sam da se pomerim, ali prošlo je bezuspešno jer se kanap skoro pa urezao za moje zglobove. Pogledala sam oko sebe i videla da se nalazim u potpuno praznoj sobi, samo sa dve stolice, na jednoj sam bila ja, a druga je prazna. Pokušala sam nešto da kažem ali bezuspešno jer sam tek tada shvatila da mi je traka preko usta. Gde sam ja ovo?
Suze su krenule da padaju sa mog lica, i od fizičkog ali i od psihičkog bola koji sam tada osećala. Po pogledu sa prozora rekla bih da mo u sred neke šume, i da je nekih 10h ujutru.
Čuli su se glasovi ispred vrata koja su bila tačno ispred mene ali niko nije ušao u sobu. Ostala sam da sedim i plačem sama sa sobom. Šta mi se ovo desilo? Zašto baš ja?
U poslednjih mesec dana, dešavale su mi se stvarno jako čudne stvari, ali ovo je najluđe do sada. Oteta sam. Čekam da me neko ubije, i šta već hoće da mi uradi.
Otključavanje ključaonice i... vrata su se otvorila a u sobu je ušao... pa naravno.
" Devojčice, rekli su mi da si se probudila."
Vezuv je zatvorio vrata i privukao praznu stolicu i seo jako blizu mene.
" Sada si samo moja."
Gad odvratni.
Pokušala sam nešto da kažem ali čule se samo moje mumlanje, jer mi je traka bila preko usta.
" Mm... hoćeš nešto da kažeš? Ajde ovako, ja ću ti skinuti traku, pod uslovom da ne počneš da histerišeš. Čuo sam da si jako... divlja."
Naravno da ću da počnem da histerišem.
Klimnula sam glavu kako bih mu potvrdila i tada mi je jako jednim potezom skinuo traku sa usta.
" Au..."
Rekla sam kada su mi sve dlačice sa lica ostale na toj traci.
" Zašto si me oteo? Šta hoćeš od mene?"
Naravno, krećem da se derem ali ne jako, kako znam. Jer je delovao prilično ozbiljno kada je rekao da se ne derem.
" Od tebe ništa... Oteo sam te da bih se osvetio Stefanu."
Tragovi njihove tuče idalje su se videli na njegovom licu.
" Stefan će te ubiti. Ubiće te kada sazna da si me ti oteo."
" Samo se ti nadaj da će tvoj princ na belom konju doći i spasiti te. Ali tako neće biti."
" A kako će biti? Šta uopšte hoćeš da uradiš sa mnom?"
Privukao je stolicu bliže meni i sada smo bili toliko blizu da sam osećala njegov dah na svom licu.
" Pa... ostaćeš ovde sve dok ne ubijem Stefana. A posle... videćemo."
" Šta ćemo bre da vidimo. Nećeš ti njega ubiti, on će ubiti tebe. Nemaš ti pojam kakav je Stefan."
Pogled mu se smračio
" A ti imaš pojma? Upoznala si ga pre 15 dana i tu glumiš njegovu ženicu...."
Prekinula sam ga jer ne dozvoljavam da tako priča
" Stvarno idalje misliš da je ovo gluma? Hm? "
Zagledao se u moj vrat i nekoliko sekundi samo tu gledao, sve dok ponovo hrapavo nije progovorio.
YOU ARE READING
His Queen
RomanceKada prošlost odredi sadašnjost, ne preostaje ti ništa drugo već da se samo prepustiš sudbini. Davno dato obećanje promeniće im život, ali da li će zavoleti jedno drugo? Ili je to samo deo obećanja. "Tanka je granica između ljubavi i mržnje"