His Queen

Epilog

~~ 1 godina kasnije ~~

Moje štikle parale su mi ušli, dok sam išla mračnim hodnikom. Od slabog svetla jedva sam videla put pred sobom, ali podrum hotela His Queen znala sam kao svoj džep.
Pokucala sam na vrata jedne sobe i otvorio ih je čuvar.

" Gospođo Tomović, unutra je."

" Odlično. "

Prošla sam pored čuvara, on je izašao i zaključao vrata za sobom.

" Vidi, vidi koga tu imamo."

Nasmejala sam se gledajući u krticu, koju sam tražila već nekoliko meseci. Nisam ni mogla da zamislim da će to biti osoba sa kojom sam radila svaki dan. Leon, moja desna ruka, bio je krtica već duže vreme i sve proverljive informacije pričao Maričićima, našim zakletim neprijateljima.

Prišla sam Leonu i jednim potezom mu skinula traku sa usta.

" Etna, nisam ja kriv. . . "

Odmah kreće da priča na šta ja samo odmahnem glavom i sednem na stolicu preko puta njega.

" Nažalost, znam da nije tako. Znam da si kriv. "

" Ne to nije istina."

" Ali zapravo ja idalje ne nogu da poverujem u to. Ti koji si mi pomagao da nadjem krticu, a zapravo sam sve vreme bila ispred nje. Reci mi samo, šta je bila tvoja namera. Da me ubiješ?"

Nisam se obazirala na to što je sve vreme negirao, idalje sam bila u šoku. Imala sam dosta poverenja u njega a on mi je zabio nož u ledja.

" Nikada to ne bih uradi. "

" Znači priznaješ da si ti krtica. "

Odmahnuo je glavom i udahnuo vazduh kako bi nešto rekao, ali presekla sam ga u korenu.

" I sam znaš da imam čvrste dokaze, tako da tvoje negiranje mi ne znači ništa. "

Ćutao je, nije znao šta da kaže.

" Reci mi samo još, šta ćemo sa tobom sada?"

" Ne znam. "

Nije me gledao u oči, savio je glavu i gledao u pod.

" Bolje da ovo rešim ja, nego da te predam Stefanu. Znaš kakav je on. Ne bi imao milosti prema tebi. "

" Molim te Etna. "

" Ne obraćaj mi se više. "

Ustala sam sa stolice i krenula ka izlazu.

" Sutra ću ti javiti šta ćemo sa tobom. Mislim da ću ipak pitati Stefana za savet. "

Izasla sam ostavljajući ga sa čuvarem, koji mu je ponovo stavio traku na usta i povez preko očiju.

***

Posle posla otišla sam pravo kući, dosta mi je sa danas.

Stefan me je cekao udobno zadubljen na trosedu. Bacila sam se pored njega i snazno ga zagrlila.

" Šta gledaš?"

Nekoliko sekundi me nije puštao iz zagrljaja, a onda duboko udahnuo.

" Neki novi film, mislim da je horor."

" To volim"

Svima je opšte poznato da obožavam horor filmove, iako se posle svakog pribijem uz Stefana jer imam trip da će mi se nešto desiti. Kao neko dete.

" Kako ti je bilo na poslu danas?"

" Ma uobičajeno, znaš već. Obavljala sam neke sitne posliće."

Ipak mu ne kažem za Leona, jer bi ga on odmah ubio. Uvek je zaštitnički nastrojen prema meni.

" Ti i tvoji poslići. Poslednji put kada si obavljala poslić, završila si u zatvoru. "

" Stvarno ne bih da se prisećam toga. "

Možda jesam postupila glupo tada, ali svakako se sve dobro završilo. Mislim kada imaš veze, sve lako ide.

Uzela sam kokice koje je jeo i zavalila se prateći scenu filma koja zapravo uopšte nije bila zanimljiva.

" Današnji filmovi su sve više dosadniji. Sećaš se nekada koliko su bili dobri. "

Nasmejao se i uzeo kokice.

" Dobro, ne sudi knjizi po koricama."

Oboje smo se nasmejali, poljubio me je u čelo i još više stegao bliže sebi.

___________________

To je to.
Nadam se da vam se svidela priča.
Bye😘😘