Budi moj spas

Boris

Mateo POV

"Znas, nisam toliko glupa i naivna kao sto izgledam", nervozno kaze.

Zbunjeno pogledam u nju.

"O cemu ti to?"

Trenutno mi nista nije jasno.

Ustane te stane naspram mene.

"Jesi li namerno zaboravio dokumenta jutros? Samo kako bih ti ja donela?"

Bes i tuga su preplavili njene oci. Iznenadjeno sam je posmatrao sve vreme ne znajuci o cemu ona prica. Mrzim kada devojke govore u siframa.

"To je i bio vas plan, zar ne? Da ja dodjem i on me ponovo vrati kod sebe. Pa covece vi i poslujete zajedno! Ti si sve vreme znao..", iznervirano je pricala i hodala po kancelariji.

"Hoces li mi objasniti o cemu se radi vise?", viknem na ivici strpljenja.

"Jebote Mateo, pocela sam da ti verujem", tiho kaze te me pogleda sa velikim bolom u ocima.

I taj pogled izazove trnce u mom telu. Krene da izadje iz kancelarije kada je uhvatim za ruku i prislonim uza zid. Zarobim njeno telo svojim, te ona ucuti i zbunjeno pogleda u mene. Ocigledno sa njom samo ovako moze da se razgovara.

"Sada..hoces li mi objasniti o cemu brbljas sve vreme i kakve su to teorije zavere u tvojoj lepoj glavici", smireno upitam.

Odmahne glavom. Tvrdoglavo stvorenje..

Krenem da kazem nesto kada neko otvori vrata moje kancelarije.

"Gospodine cekaju vas na sastanku", zacujem Jelenin glas.

Odmahnem glavom.
"Dolazim uskoro", izgovorim ne skrecuci svoj pogled sa Andree.

"Ali gospodine.."

"Jelena rekao sam nesto", kazem te ona ucuti i klimne glavom.

Zatvori vrata za sobom te ponovo ostanemo sami.

"Pusti me", tiho izgovori.

Pogled joj je sve vreme setao mojim licem. Tek tada shvatim koliko smo blizu jedno drugog. Malo se odmaknem od nje kada primetim da joj je neugodno.

"Hocu, cim mi objasnis o cemu se radi", spojim nam poglede.

"Stvarno ne znas?", pomalo iznenadjeno pogleda u mene.

"Ne"
Odmahnem glavom te primetim kako joj pogled u sekundi smeksa. Neko vreme se dvoumi te odluci da progovori.

"Ja..mislila sam da je sve ovo bio vas dogovor. Kada sam ga videla u tvojoj firmi, uplasila sam se. Mislila sam da je dosao po mene", objasnjavala mi je dok su se na njenom licu smenjivale emocije straha, zabrinutosti i besa.

Shvatim da govori o coveku koji joj je napravio te modrice. Bes prostruji mojim venama.

"Vase firme posluju medjusobno", tuzno izgovori.

Prisetim se vaznog sastanka. Tamo ce biti 5 clanova, dvoje od njih su moji bliski prijatelji. Ostaju jos tri koji su nam se prikljucili od skoro..

"Ime Andrea?", nervozno upitam dok stiskam saku u pesnicu i gubim strpljenje.

"Boris", tiho izgovori.

Iznenadjeno pogledam u nju. Taj gad.. trebali smo danas da potpisemo ugovor sa njim.

"Ostani tu", kazem.
Besno izadjem iz kancelarije i zaputim se ka sobi za sastanke. U daljini zacujem dozivanje svog imena, ali izignorisem.

Izadjem iz lifta i odem do kancelarije. Svi su vec sedeli na svojim mestima i razgovarali.

"Samo tebe cekamo", oglasi se Nikolas cim udjem u prostoriju.

"Nema nista od ugovora", izgovorim te dohvatim potpisane papire sa stola i pocepam ih.

"Sta to radis?! Imali smo dogovor!" , vikne Boris i ustane.

Samo sam te cekao, skote jedan.
Stegnem saku u pesnicu. Okrenem se prema njemu i ubrzo moja pesnica zavrsi na njegovom obrazu. Uhvatim ga za kragnu i podignem.

"Alo jebote u firmi si! Mateo, pusti ga!", Nikolas dodje do mene. Svi ostali su cutali i iznenadjeno gledali u nas.

"Pusti me! On je kriv za njene modrice", izgovorim te uhvatim Borisov iznenadjeni pogled.

"O da, znam i za to", nasmejem se te ga udarim jos jednom.

"Nasa firma ne posluje sa skotovima poput tebe. Neko je trebao da te nauci da se zensko ne udara.", izgovorim te se odaljim od njega kako bi ga obezbedjenje izbacilo napolje.

Nikolas dodje do mene te me potapse po ramenu.
Pogledom mi pokaze na vrata kancelarije. Okrenem se i ugledam uplasenu devojku suznih ociju.

"Idi, snacicemo se i bez tebe. Resicu ja", tiho mi kaze.

Klimnem glavom.
"Pravi si prijatelj", izgovorim te odem do Andree.

Uhvatim je za ruku i povedem napolje.
"Idemo kuci", tiho izgovorim.

Izbezumljeno samo klimne glavom.
Dok smo isli prema parkingu primetio sam koliko je bleda.

"Dobro si?", upitam na sta ona samo odmahne glavom.

Sekund kasnije osetim kako je noge izdaju i kako se pocne pridrzavati za mene.

"Imam te", izgovorim kada je uhvatim i podignem u narucje.

Spustim je na suvozacevo sediste i pruzim flasicu vode.

"Brzo smo kuci", pokusavam da je smirim dok joj prstima prolazim kroz kosu mazeci je.

Klimne glavom i zahvali mi se. Upalim auto i isparkiram se.

U putu sam sve vreme razmisljao o njoj..
Kako iko moze da povredi ovakvo stvorenje? Tako je lepa i nezna.. sa sve tim umiljatim okicama koje su cesto tuzne i uplasene.. povredjene.

Uzdahnem te se prisetim dogadjaja i okupljanja od ranije. Cesto je nasa firma prisustvovala na dobrotvorim desavanjima. I Boris je bio na vecinu njih, tako smo se i upoznali. Setio sam i prica o njegovoj devojci, koja je kako kazu veoma lepa, sa jos lepsom dusom, ali se zapravo nikada nisu pojavljivali zajedno. Uvek je bio samo on. Sad mi je jasno i zasto.

Nisam ni slutio da je ta ista devojka ustvari andjelak koji trenutno sedi na suvozacevom sedistu i koji je umoran od borbe.