Budi moj spas

Pratilja

"Dea, otvori vrata hajde, ne ponasaj se kao dete", zaculo se sa druge strane vrata to jutro.

Od sinoc nisam napustala svoju sobu, nisam zelela da se suocim sa njim. Osecala sam se jako glupo.

"Treba mi pomoc, molim te", tiho izgovori.

Zbunjeno ustanem sa kreveta te okrenem kljuc u bravi. Otvorim vrata i zateknem ga  ispred. U obe ruke je drzao po kosulju, svetlo plavu i crnu.

Mateo POV

"Koja je lepsa?", upitam smireno.

Namrsti se i pogleda u mene.

"Stvarno Mateo?", ljutito upita.

Slegnem ramenima te joj se priblizim. Primetim kako joj je pogled automatski pao na moje usne.

"Stvarno. Koja od ove dve?", nastavim da se pravim glup.

Isfrustrirano uzdahne te se malo odmakne od mene.
"Crna", odgovori tiho.

Nece me pitati gde idem?

"Ako je to sve..", krene da udje u sobu kada je zaustavim.

"Nije. Dodji..", povucem je za podlakticu do svoje sobe.

"Ovo je za tebe", pokazem joj haljinu i stikle koje su se nalazile na mom krevetu.

"Molim?", zbunjeno upita.

"Za veceras, imamo dobrotvornu organizaciju. Voleo bih da mi budes pratilja", kazem cekajuci njenu reakciju.

Odmahne glavom neraspolozeno.
"Nadji nekog drugog. Ne volim velika okupljanja"

"Ne mozes me odbiti Andrea, hajde bice tamo i Nina", nastavim navaljivati.

"Nina?", namrsti se.

Klimnem glavom.
"Nikolas je pozvao. Ona mi je i pomogla oko izbora haljine"

Cokne jezikom te shvati da je saterana u cosak. Bez reci uzme haljinu i stikle te ode u sobu.

Uzmem sako i lap top te napustim kucu i udjem u kola. Celo prepodne provedem u firmi. Sredjivao sam ugovore i razna dokumenta, pokusavao da se zatrpam papirima kako ne bih razmisljao o njoj, ali bezuspesno.
Da budem iskren, onaj poljubac od sinoc me je iznenadio. Nisam ni stigao da odreagujem ona je vec usla u sobu i zakljucala se. Video sam bol u njenim ocima kada se odvojila od mene i to je ono sto mi je ostalo urezano u pamcenju.

Odmahnem glavom te pri kraju radnog vremena izadjem iz kancelarije.

"Veceras u 7?", zacujem Jelenin glas.

Kako nisam ranije zeleo da vodim devojke po ovakvim desavanjima, Jelena je cesto bila moja pratilja.

"Dolazim vec sa nekim, izvini", odgovorim joj.

"Ko je ona?", upita iznenadjeno.

"Videces", odgovorim te izadjem iz firme i zaputim se ka kuci.

Cim krocim u dnevni boravak ugledam Tinu i Nikolasa.

"Poranili ste", promrmljam.

"A vidim tebi se bas ostajalo na poslu", nasali se Nikolas.

Nasmejem se te skinem sako i ostavim ga na stolici.
"Ponasajte se kao kod kuce", izgovorim i odem u sobu kako bih se spremio.
Iz  ormara izvucem pantalone i crnu kosulju. Kako ce Andrea biti samo u haljini, verovatno ce joj biti hladno. Dohvatim svoj sako te ponesem i njega za svaki slucaj.

"Spreman sam", izgovorim dok zatvaram vrata svoje sobe i tada ugledam Andreu. Uska crna haljina joj je savrseno pristajala, a stikle i crven karmin su samo naglasili celu kombinaciju.

"Mnogo si lepa", izgovorim gledajuci u nju.

Na prvu se zbuni i iznenada pogleda u mene.
"Hvala ti", promrmlja.

Prodje pored mene i sidje niz stepenice te ode kod Nine te se njih dve zapricaju.